Nova Evropa

и политичка, идеологија. (боље фразеологија) нису биле тако фаталео удаљене једна -од друге. | шШ

С правом је критикована тајна дипломатија, политика, тајних уговора, тамо од кантовских моралиста, почевши па, све до модерних социјалиста, Троцки је дао тајне уговоре западних сила, са царском Русијом, пошто су отштампани у »Иввјестијима«, бацити Ha ђубре. И код нас је у један мах овака критика прихваћена у погледу лондонског уговора, чак и од много старијих политичара, па и од оних који су се сами служили истим методима, од самих полузваничних лица и одбора. То је била само критика аа ћо с, тенденцијозна и партајична. Олушали смо где сами тајни дипломате галаме против тајне дипломатије..... Иначе, кад се дубље загледа у ту нашу спољну политику, о њој нема ништа нарочито да се каже; то је често веза, људи да. се уради нешто за, лично своје добро, да се. рецимо, измакне из војске, да, се стекне име, новац или нека, концесија: Читав тај рад би морао да буде подвргнут радикалнијој ревизији, у целини и у појединостима. Сви таласи спонтаности и одушевљења ломили су се о насипе предрасуда, реакције, прошлости. Младићи који су се приближавали тому колу — или су били проста средства, или су престајали да буду омладина. Чак ни у смислу озбиљне пропаганде, културне историје, или економске студије. нису могли ништа, да учине. Свуда је све било закопчано и затворено, и сваки је јаук угушен. Али ово је најгоре и то треба упамтити: и онај јаук који би долазио од срца, сматрао се неделом, 8л0чинством, — и требало га. је казнити. Унутрашња полиција властодржаца била је боље организована, него икаква спољна служба. или дипломатија. Иначе, поред обломовштине, агитација, је била, нашироко развијена, само што се састојала из пуке археологије, без обзира, на, стварност и на нови живот гомила, Морамо признати, међутим, да нисмо само ми били такви; и други су тако радили, ми смо их опонашали, или смо били оруђе западних и источних, понекад и средишних, капиталиста и империјалиста. Народ је и ту био жртвован или заборављен, Добра воља, рад, и таленат, били су нарочито потцењивани.

_ Од наших млађих, ко је могао да напише и само десетак редака за владине новине могао је да се лепо извуче из војске а и да буде хонориран. О радником и са сељаком стајало је много горе. Али и та ослобођена омладина више је имала времена да пада у утопије и празну пропаганду него да се озбиљно бави о научном раду. А ипак је, на крају крајева, то њен прави позив и задатак. Јер, ма шта, се рекло, ствари стоје овако: што ко учини за, се, то остаје; ако се неко

· превише жртвује, њега, и не жале, но му се ругају: на лудамасе брод куша! То је морал наше буржоаске интелигенције.... (С друге пак стране, чини се да би било занимљивије проучавати живот наше омладине, и интелигенције уопште, у домовини него на страни, јер на страни је био тек један део интелигенције. Осим тога,

433