Nova Evropa

око »Нове Европе« били несамо активни политичари него у исто време умели и да »лепо и пластично изложе што хоће« (и што неће), утолико боље за њих и за ствар коју су заступали. — Код нас, нажалост, превлађује још увек предрасуда, да писмен човек не може бити политичар, или још боље, да политичар не сме бити писмен. Код нас мисле професијонални политичари, који су изгубили сваку стручност и способност за рад (или их нису никад ни имали), да само они могу и смеју водити »свестрану акцију« и силазити у народ по куглице и мандате. Ми смо поставили себи задатком, да. ту погрешну и фиксну идеју и код нас почнемо сузбијати и искорењивати, и проповедамо, --- оно што је нашим некултурним и необразованим политичарима непријатно чути, — да и код нас у активну политику мора, већ једном ући бољи и чистији дух: и више писмености, и више знања, и више поштења ; и да стручни и научни и образовани људи не треба, по правилу, да остају пострани од дневног јавног рада и живота, јер ће се онда земља и даље патити као сада, и биће репрезентована управом која јој служи на ругло у свету. Али да не идемо одвише далеко од предмета, — да се вратимо »Ријечи« и Скотусу Вијатору. -

Што Ситон-Ватсон није направио своју странку, = тако питање може одиста поставити само један југословенски странчар или новинар, који нема чисте појмове о британским политичким приликама, и који не може да замисли политичку активност или рад у јавности без истицања припадности једној од »постојећих стра" нака«. Како би тај човек разумео кад бисмо кушали да му објаснимо, да је Ситон-Ватсон, у унутрашњој британској политици либерал, иако је ударао на Лорда Греја који је такођер либерал, па ће евентуално ударити и на. Лојда Џорџа који је такођер либерал!... Али нећемо се овде задржавати на, проблемима и приликама. оританске политике. То је уосталом и беспредметно, јер ми нисмо нигде ни рекли, оно што нам »Ријеч« сугерира, да хоћемо да. оснујемо нову странку; ми смо се, засад, само определили за фронт радника према. капиталистичким и назадним буржујским странкама, и, одлучивши се за активније учешће у јавном животу и политици наше земље, изјавили смо жељу, да можемо посредовати и помоћи у формирању и организовању тога фронта. Не може нам се, доиста, приговорити, да не кавујемо јасно и незавијено шта. мислимо и шта хоћемо, па је право да, нас се по том суди, а не по произвољним претпоставкама и закључцима.

На, питање »Ријечи«, чему, ми смо у ствари, држимо, овим одговорили. Остаје још, да савет уводничара »Ријечи« — да се задовољимо с »извесним утицајем на друштво и на формирање његових мишљења« који може имати »једна добро редигована ревија« —. као некомпетентан и претенцијозан, и формално одбацимо. А друтом ћемо се приликом изближе позабавити политиком и држањем демократске странке и њених органа, које држање даје, по нашем скромном мишљењу, и нарочита, повода, да поштени и радни инте-

лектуалци што живље учествују у нашој активној политици. ЊЕ