Nova Evropa

(бар за време рата, у Великој Британији), и допринео је више социјалистичком схватању вођења рата и уопће државних. послова када, је Лојд Џор дошао на владу. Далеко од тога да »ив мирне и несметане контемплације у својој соби« посматра догађаје, и задовољава се критиковањем »с високог пиједестала«, енглеска. »Нова Европа« и људи око ње улетали су неустрашиво и без оклевања, у "свако горуће питање домаће и иностране политике, и узимали су жива, учешћа у њихову решавању у своме смислу. Ситон-Ватсон, који је требао да плати своје уплитање у активну политику фронтом (— писац ових редака видео га је у оделу простога војника. спремна. да пође у Француску — >), спасен из војске у последњи час интервенцијом парламента, био је, при крају рата, заједно са својим присним другом из »Нове Европе« Викемом Стидом, шеф најделикатније политичке ратне установе у Великој Британији, одељка Министарства Војног и Спољних Послова, за пропаганду у непријатељским земљама, а у доба примирја вршио је непосредан утицај на делегате Конференције Мира у Паризу, несамо наше и осталих малих држава, него особито и британске и америчке. Колико је његова и његових другова, рада и учешћа у ономе што је британска делегација донела као готов материјал у Париз, особито о Југославији и о бившој Хабсбуршкој монархији, и колико је њихове заолуге уопште у томе да добијемо оно што смо добили, то ће се можда сазнати кад сви списи и документи буду објављени или приступачни испитивачима. А колико је активно учествовала, ова трупа у политици, мотао би посведочити и понеки наш државник н министар. Г. Никола Пашић, например, неће зацело никад заборавити онај банкет који је њему у почаст приређен 7. августа 1917 у хотелу Савој у Лондону, на којему га, је Лојд Џорџ онако срдачно поздравио и изговорио свој познати сјајни »трибут у почаст «јрбије«; исто као што неће заборавити ни онај други дочек у Лондону, годину дана касније (после његових двосмислених изјава у погледу Крфске Декларације, и после Ватсонова чланка у «ће Мем Еигоре»), када, је, како кажу, у љутњи рекао, да ће још и своју праунучад учити да мрзе Енглезе.... Није тајна, да су и једном и другом дочеку тада још србијанскот премијера у Лондону влавни аранжери били људи око »Нове Европе«. Уосталом, цела та, група енглеске »Нове Европе« састојала се из самих активних ин најактивнијих политичара и јавних радника, који нису само помицали с места унутрашњу политику своје рођене земље, нето су свесно и спремно водили бригу и о проблемима и невољама, других народа, особито оних малих и потлачених међу којима смо се тада налазили и ми. Није случај, да су Веницелос и Таке Јонеску били вредни сарадници енглеске »Нове Европе«, и да је Масарик један од њених главних оснивача и најприснијих помагача, уз Ватсона, и СОтида. Сам лист »Тће Мем Еигоре« прекинуо је с излажењем, после рата, поглавито зато: што ву његови уредници и главни сарадници постали, или остали, и одвише запослени активном политиком. (Оауредник Ватсонов, Г. Хвајт, именован је, као што је познато, председником првог индијског парламента. Што су људи