Nova Evropa

· Критика европске културе код руских · O _ мислилаца. OB i о и _ Рогољ,..

_ Кад је реч о руским мислиоцима који су с критиком прилазили европској култури, дужност нам је задржати се прво на Гогољу. Има додуше већ и у забелешкама Фонвизина и у чланцима Карамвнна почетака критичке анализе Запада, али је критички однос тих писаца, последица. првенствено њихова, неслагања, са француском револуцијом: нису основи западне културе оно што код њих изазива, „осуду, него онај револуцијони вихор који се дигао у самом центру Европе. У Пушкина и у Љермонтова се јављају такође поједини оштри изрази на рачун Западне Европе, али тек код Гогоља. нала„зимо праву критику њене културе, Још пре свота путовања на Запад, (пре 1836), Гогољ је у више махова критички прилазио култури Запада (у својим теоретским чланцима), а кад је лично дошао у додир с том културом, пробавивши скоро бев прекида неких десет година. на. Западу, онда су његова мишљења из младости постала, још чвршћа, одређенија, и дубља. | 5:

Из веома сложеног мисленог рада, који се у Гогоља везао 32 проблеме европске културе, издвајамо нарочито два мотива: мотив естетички и мотив религијовни. Гогољ прилави европској култури пре свега, са естетичким критеријем, и први у светској књижевности подвлачи победу тривијалности (»пошлост«) у савременој култури. То што се мало касније (1848—651) ивравило код Херцена у појму »духовног пургерства«, и у критици »буржоазне« психологије, то је код Гогоља, забележено као »тривијалност« (руски »пошлост«).

У својим уметничким делима, истиче Гогољ, с јединственом снатом, моћ тривијалности, и та естетичка, одвратност опредељује његов однос према култури још у првој његовој младости. (Трага о томе има, још у једној младићској песми Гогољевој, коју је написао кад му је било 18 година.) Много позније, већ после важног духовног прелома, кроз који је прошао (1836—1841), прилази Гогољ европској култури са. становишта, религијозног, и констатује, са много снаге такође, религијозну подивљалост и на Западу, и у свету уопште, 5 перијоду естетичке своје критике Запада, Гогољ истиче пред западном културом Италију, гледајући у њој јемство за преображај и обновљење живота; а у перијоду религијовне критике Запада, окреће се он лицем к Русији. 5

_ Узмимо прво-на око карактеристику прве, естетичке Гогољеве критике. У једном од ранијих својих чланака, говорећи о архитектури, налавимо код Гогоља, следеће: »Век је наш тако ситан, жеље наше су тако расуте по свему, знање наше тако енциклопедистично, да, никако нисмо у стању мисли своје усредсредити на једном предмету, и зато је све што стварамо равдробљено на ситнице и на прекрасне играчке. Имамо чудан дар претварати све у нашатавило.« У тим ре-