Nova Evropa

mačku: Kathe Kollwitz, Meoissi, Alfons Paquet, Maks Barthel, George Gross, Holitscher, Gertrud Eysold itd.; za Englesku Bernard Shaw; za Ameriku: Upton Sinclair; za Francusku: Henri Barbusse, Anatole France; za Švajcarsku: A, Forel, Otto Voljkart; za Holandiju H. R, Holst; za Švedsku: Nerman Ture, i za Dansku: Andersen Nexo, i

_ Bernhard Shaw u svome pismu na sveruski pomoćni odbor u Londonu, kada se na apel Nanzenov evropejske vlade nisu odazvale pisao je ironično izmedju ostaloga:

»Javno mnenje ove zemlje tačno je obavešteno o tome, da milijoni Rusa amiru od dladi. To nam je kazao dr. Nanzen, a isto tako i Lojd Džorž. Odgovor Loida Džordža Rusiji glasi: »Dajte uredite te vaše dužničke stvari sa Francuzima i Britima, pa ćemo se onda tek pozabaviti s tom vašom gladju. Tako isio dlasi i odgovor oficijelne Francuske, Dr, Nanzen je dokazao, da glad ne može da čeka dok se srede finansijalni odnosi, I ta činjenica, da vam današnje moskovsko zastupstvo ruske dece duguje, ta činjenica nije i ne može biti dovoljan razlog, da Vi mirno gledate tu rusku decu 9de umiru od dlađdi. Ali medjutim izgleda, da to javno mnjenje smatra dr. Nanzena sentimentalistom a Lojda Džordža dobrim trgovcem. Što se mene tiče, ja зе зафазијет sa dr, Nanzenom!,,,«

Na centralni apel evropskih intelektualaca stali su se odazivati duševni radnici sa svih strana od Australijedo Transvala i Brazilije, pa su tako medju ostalim, i grčki duševni ra"nici bez obzira na stranke i političke boje udruženo izdali manifest sa dvadesetišest potpisa, u kojem su naglasili izmedju ostaloga, da je —

»na gfiđantsku zemlju, u kojoj se ljudski duh danas penje na jedan od najviših vrhunaca, pala strašna nesreća. Mi nećemo ovde sada voditi diskusije о tome što se je tamo dofodilo, i jeli tamošnje dogodjeje od nas ko odobrava ili ne. Suverena će historija i o tome reći svoju, — diskutovati o tome bilo bi zločinački u momentu kada pokraj nas prolazi žalosna povorka smrti. Mi zato poštujemo bol Rusije; i mi, grčki duševni radnici, i mi smo deca Dostojevskog i Tolstoja, i ostalih ruskih apostola, i mi ne smemo da smetnemo 5 uma i da omalovažimo one silne žrtve koje je ruski duh u sva vremena prineo za očišćenje ljudske duše«,

Vapvaji i pozivi intelektualaca celoga sveta nisu ostali bez sva= ko8f rezultata.

· Papau Rimu, izdao je proglas na sve katolike kugle zemaljske da sakupljaju za rusku kršćansku braću, a sam je opremio jednu ladju; Amsterdamska Internacijonala, Која inače politički pobija Moskvu, i ona je poduzela veliku akciju masa, да зе Rus'i pomogne. Tako su se obrazovale komisiie po celome globusu, i danas se radi na organizovanju pomoći i u južnoj Africi i Australiji, u Buenos-Ajresu i u Čile, u Njujorku i u Londonu, jednako kao u Parizu i Berlinu i u Štokholmu. Amerikanci, engleski kvekeri, pacilisti, invalidi, Amsterdamci, komunisti, katolici i pro-

139