Nova Evropa

~ = ВЕП а и тире- ви – _Бјот једпе ауштасје.

(те 6. Роводј:ла, profesora Varšavskog i Наткоузков Univerziteta, neće biti nepoznato našim čitaocima, osobito onima koji su imali ikakve veze sa istorijom slovenskom i slavistikom uopšte, Jedan od najpoznatijih medju živim slavistima, on je nap:sao čitav niz naučnih i naučno-popularnih Канба, medju ostalim i jednu »lIstoriju Srbije«, | С, Рободјл пајам зе sad u emigraciji u Jugoslaviji, medju onim odličnim ruskim naučnicima koji danas našim univerzitetima, svojim autoritetom i iskustvom, daju naro-

- čita privlačivost i pomažu ih u njihovu razvitku, Drago nam je što možemo 1 пјеба pozdraviti kao saradnika »Nove Evrope«.)

Dobro je zapaženo, u nedavno izašloj knjizi K, F, Novaka (Моwak) »Der Sturz der Mittelmžchte«, kako se surovim i dugim svetskim ratom zamoreno čovečanstvo predalo bilo zanosu vrele i naivne vere, da će doći nešto radosno i svetlo, Još jedan napor samo, i tiranin će pasti, a medju narodima će nastati mir i solidarnost oko općega posla, Činilo se kao da je, najzad, prodrla u svest sveda čovečanstva ona »religija čoveka« koju je, nekada davno, propovedao Fajerbah, »Ideen erstrahlten in einem vollen Sieg, von dem noch niemand wusste ob er leuchten wirde; die jahrelange Not von Krieg und Erschopfung und Blut war fast abgeblendet vom Glanze dieser Ideen, die eine neue menschliche Ordnung, neue Gesetze der Ordnung, das Friedenswerk einer neuen Merischheit iberhaupt, nach dem Martyrergang von vier Jahren der Qual, ansagten«, Takvo jedno =vangjelje te religije bez Boga, relidije s kultom čoveka, bili su i znameniti Vilsonovi principi. Sve najbolje ljude Amerike dohvatio je taj entuzijazam, Jedan od najistaknutijih nosilaca toga mentaliteta, David. Hil (Hill), kaže, u knjizi „The Rebuildunegč of Europe«, Za »Veliki Rat«: »a revelation against the alleged rights of arbitrary force«, Tako su mislili i ljudi 1917 i 1918 godine, i. očekivali su od Versaljskog Mira novu eru, :

_ Medjutim uskoro se začuše i drugi glasovi, mnogo manje optimaistički, Ne sećam se tačno od koga je bio (rekao bih od italijanskog naučnika Ferera) članak jedan, štampan pod kraj 1919, a kome se izvodi, da se propast Rimske Imperije desila u vrlo kratkom vremenu izmedju dva Severa, oko polovine 3, veka posle Hrišta, da je Imperija, posle toga, trajala još nekoliko vekova, ali da je živela bez unu(табпје уеге и sebe, da je duh, koji ju je ranije oživljavao, izleteo bio iz nje, Ferero je tu epohu sravnjivao s našim vremenom, i prelskazivao da se nad savremene naše državne sisteme spušta Damoklov mač, To se gledište sve više širilo, Naravno, Ferero je samo formulisao osećanje, koje su mnogi već nosili u sebi, u to vreme, kada se otkrile užasna nemoć i unutrašnia praznina idej4a koje su tako gromkim glasom objavljivane, Istakla se u čovečanstvu, s jedne strane, nemoć volje, tako karakteristična za oronule organizme, a s druge strane potpuno otsustvo jedinstva u pogledu na svet, što je otkrivalo žalosnu, i za mnoge neočekivanu istinu, da savremeni pogled na svet i

157