Nova Evropa

2.) Заштита детета за време трудноће.

Заштита детета у материнској утроби представља, потребу о којој наше друштво није досад много мислило. Дете у мајчиној утроби треба, међутим, заштитити, јер се оно већ сматра као живи створ и нов члан друштва.

- Његова заштита, у том времену своди се на искључиву заштиту његове биолошке личности. Дете треба на првом месту заштити од болести, које му мајка може дати, или којима му се може нашкодити (алкохолизам, сифилис и т. д.). На другом месту, потребно је осигурати детету правилан развитак. У овом погледу избегавати напоран рад и рђаву исхрану трудне жене. Овим се питањима мора, врло овбиљно позабавити наш законодавац.

8.) Заштита детета по рођењу.

Заштита, детета по рођењу представља, најзамашнији део опште дечје заштите. Кад би друштвено уређење успело да се углавном рађају само здрава и способна деца, цела заштита би се свела на. много мањи посао: на заштиту добре деце од стицања рђавиљ 0с0бина, од душевног и телесног пропадања. Рад на таквој заштити много је захвалнији него рад на заштити наследно лоше деце, рад који ретко до краја, успева.

· Да се не бисмо понављали можемо на овоме месту одмах изложити главно и непроменљиво начело заштите деце: 1.) Кад је реч о заштити деце, друштво се не сме ограничити само на ону шаку деце која живе без куће и без родитеља по улицама, већ мора обратити пажњу на сву децу, (без обзира на друштвени положај и стање; 2.) да би заштита деце била потпуна, мора се она. односити како на њихову телесну, биолошку, тако и на душевну личност. Код одојчади, брига око биолошке личности за дуго остаје једина брига. Први дани живота необично су судбоносни. Стога. је први заштитни корак друштва, да прихвати сву ону новорођену децу, која су као ванбрачна врло често напуштена, или којима су родитељи помрли; а ону која имају родитеље, али запослене радом, да прихвати и чува за време родитељског отсуства.

Заштитни рад не сме се ограничити само на ону децу која. су напуштена, или која имаду сиротне родитеље. Понављамо, да треба. заштити сву децу без разлике на друштвени положај, — јер има и имућних родитеља од којих треба, заштити њихову рођену децу. Правилније је, можда, рећи, заштити децу од родитељског незнања. Поукама, предавањима, обавезним курсевима „за одрасле девојке (који би одговарали војној обавези код“ младића), треба усадити свима у главу главне правилне појмове паметне неге деце. Требало би, радозналости ради, начинити статистику свих поступака који су у употреби, чаки у најимућнијим породицама, при нези деце, па се уверити са колико мало знања располажу данашње

мајке. Тај назив одиста не заслужује свака, жена, која роди дете.

228