Nova Evropa

Knjiga IV, Broj 9. 21. marta, 1922

Руска култура. (Маг пана.) 1

Русија је највећа, држава, на, свету, и њено становништво броји највише раса и крви. Русија је најдубље ортодоксна, и има, највише секта, на. свету. Руска црква, је најраскошнија на свету. Руска, вокална музика је најсавршенија, на, свету. Руска, жена, је најинтелигентнија, жена, на, свету. Руски балет је најбољи на свету. Руске револуције надмашају и дубином и силином све револуције на, свету. Руско богатство је најнетакнутије на. свету. Руско богоборство је најсмелије, руска побожност најскрушенија на свету. Руска књижевност је, по идејама, прва, на свету. Руска, меланхолија, је најпоетичнија, руска. досада најстрашнија на, свету. Петар Велики је најсилнији самодржац целе историје и свих Олимпа. Итд. Сами суперлаТИВИ.... Кад је знаменити Силва певао у Москви, кроз урнебес талшања и одобравања, одједаред се чуло како неки провинцијални руски певач, са, галерије, за читаву октаву дубље од Силве довикује: »браво, Силвал« — О необичној, лудо брзој вожњи руске запреге, и, символично, и о лету Русије, писао је Гогољ: »Незнана сила, узме те на крило, и летиш ти, и лети све с тобом. Лете врсте; лете трговци у кибиткама; лете, на обе стране, шуме с редовима, јела и борова, «с ударцима секира и с грактањем врана; лети цео друм у незнану пропаст од даљине. И нешто страшно има у том плаховитом промицању, где се предмет још није ни опртао, а, већ је прошао, где само · "небо, облаци, и месец над главом, изгледају непокретни. Тројка, ах, тица-тројка! Само се у плахом народу могла, родити та, тројка, у народу који не зна, за шалу, који се ва трен ока распртио преко пола, света... А зар и ти, Русијо, не летиш исто тако Димом се дими под тобом пут, грме мостови, све остаје позади. Каква, је сила у тим у свету невиђеним коњима Јесу ли то муње, скинуте с неба2 Је ли вихор уплетен у гриву тих коња; Избаде челичне груди, истегле се као праве линије, земљу не додирују копитама. Дрхти друм, дречи уплашени пешак, а у даљини само нешто праши ибуши ваздух, и тројка, лети, лети, пролеће мимо свега што је на земљи... Русијо, куда тако јуриш“« — Француски песник описује досаду као тиха, "опрезна, воском искапана, у меке ципеле обувена, црквењака, католичке цркве, који, угашен и сам, гаси, један по један, све пламичке на

257