Nova Evropa

Камен, који највише притискује становнике вишњева, сада, то је недостатак воље. Они пропадају. Можда им не би било спаса ни да су се притиску, који им ломи живот, противили одлучно и с енергијом. Али онда би бар били хероји, борци; а овако постају плен без сваког отпора. Само се ишчуђавају, само се снебивају. Вишњев сад ће се продати за дугове, тај »мили, прекрасни« сад, који се помиње чак и у енциклопедијском речнику! Можда, би се продаја.

дала избећи; кад би само господари сада нешто покушали, нешто урадили. Али они уопште ништа, не раде...

Чехов радо приказује људе који ништа не раде. У овој драми, својој последњој, приказао је средину чији се нерад историјски објалшњава. Зато и силазе са сцене живота пређашњи домаћини вишњева сада, што целог свог живота нису ништа радили. Наравно, Чехова, много више од друштвене, интересује психолошка, страна нерада. Умирућа племићска култура пружа му нарочито истинит материјал за типове људи којима је рад туђ. Елегија сумрака, елегија одлетелог живота, дабогме да ће најбоље звучати баш у оној средини која дуго није знала за бриге и прозу радних дана, која се није борила за опстанак, која је могла. спокојно неговати ретке цветове душевног удубљења, поетичне лењивости и жалости, провидне успомене и слутње. Али, код Чехова, као што је познато, нерад задире и у савршено другу сферу, онде где би се рад имао јављати као нешто природно и урођено. У Чехова не раде понекад ни људи из потпуно демократских слојева, не раде, например, студенти. Пећа Трофимов говори, да се он налази међу првим редовима човечанства које иде ка највишој истини и највишој срећи; »цела је Русија наш сад« — виче он, и зове, и љубљену девојку, и све људе, у нов живот, на нов рад, на необичан, беспрекидни труд. Међутим, никако не може да сврши универзитетски курс, уопште ништа, не ради, и сав је тако жаљења достојан са својом малом брадицом која никако неће да расте, и са својим старим каљачама, које вечито "тражи, и то увек уз туђу помоћ, и са тако трагичним очајањем.

И шта после свега тога“ Да ли са осудом и укором ударити по Чеховљевим нерадницимаг Или је можда духовни њихов творац баш и кроз нерад и недостатак воље давао изразе високе лепоте и благородстваг Нама се чини да она мекота, под којом Чехов приказује своје хероје без воље, да отсуство сваке акције на које их он осуђује, да све то у основи својој има један дубок и дубоко чист извор.

Раде радни људи, али раде и спекуланти. Чехов нам је баш по томе и драг, што не воли практичаре, не види и не запажа у човеку практичара. Истина, је, додуше, да ни тип радна човека не налазимо у делима Чехова. Чехов није оваплоћавао ону хармонију између дела и мисли, коју је, као идеал човека, имао пред уметничким својим очима Гете, када је, на уста Фа у ст а, казао: »Im Anfang war die That!« dQexoB црта људе у чијем се уму невољко потуцају сиротне, бледе идеје, које не могу да се претворе у дело, да се обуку у тело и крв, које узалуд траже себи реално пристаниште. То је, наравно, неприродно и заморно стање; елементарни психолошки

280