Nova Evropa

nova o slobodi štampe smatrani su kao zavera, Tako зе его хауеzao onaj kobni, tragični čvor, nerazdrešen još i do danas. Dostojevski je to s bolom u srcu osećao, i dao je tome bolu izraza kad je uzviknuo: »sumnjaju, čak i u mene sumnjaju!«

Još ruska vojska nije bila pregazila snegove Balkana, kad se negde u zabačenosti, u šumi, sastala grupa inteligenata, sasvim mladih ljudi, da pretrese sudbinu politike: to je bio znameniti slet u Lipeckom, Šta su tada smislili ti Raskoljnjikovi, ti mladi Verhovjenski i Ivani Karamazovi, koji se sastajali kradom riskirajući da odu u Sibir, sastajali se protivzakonito, pod lažnim pasošima, i koji su svi već znali i tamnicu i teret emigracije? ,,, Davno se već počelo zbivati Dostojevskovo proročanstvo o ubijstvu, a tada је cdlučno rešeno ubijstvo, Samo, život je premašio i najnapregnutiju umetničku maštu: ne uš, ne Rostovščicu, ne Šatova, ne starog razvratnika Karamazova, nego cara, cara koga će i preko granice Rusije zvati Oslobodiocem,. Najzanimljivije je, medjutim, da ni ti ljudi, ljudi koji se naoružali bombama, koji su, kao Nikolaj Morozov, prodlasili potrebu careubijstva, da ni ti ljudi nisu bili maksimalisti, Naprotiv, Tačke njihova programa — odbačene od.Plehanova, koji se odvojio od drugova, i koji je posle otišao u dugotrajno progonstvo — te su tačke, u svojim zahtevima prema vladi, bile umerene, Prvi put posle dekabrista ispisali su ruski revolucijonari na svojoj zastavi: pravo naroda, Ali, ni o republici, ni o konstituanti nije bilo spomena; baš kao i zapadnjaci, kao i liberali, samo vatrenijim rečma, tražili su ti revolucijonari ustav u Rusiji, Reč je pala, ali je bila izrečena strašljivo, Zato je o glavnom, o političkom oslobodjenju, tojest o narodopravstvu, počeo u novom revolucijonarnom listu »Sarodna Sloboda« pisati najkrupniji publicist onog vremena, N, K, Mihajlovski, Potpisivao se »Gronjar«, tojest, režao je na takve revolucijonare koji se, s jedne strane, ne boje dati život, a s druge strane su plašliivi na misli, Naravno da je i sam, pišući u podzemnom organt, riskirao sudbinu Černiševskog, Ustav, ustav!

U čemu je upravo stvar, kako se spleo onaj kobni čvor?

|___Maksimalizam svih vodećih ruskih stranaka, bolje reći kružoka i literarnih logora onog vremena, taj maksimalizam, ako tada još i nije smatrao da Rusija ima da da svetu socijalizam, ipak se usredsredjivao na socijalnom pitanju; ekonomija je imala postati ugaoni kamen i stati iznad politike, jer se samo iz nje može javiti pravilni politički sistem, | | |

Tu je tragedija, U pitanju neposredne koristi naroda. Zato su i bile tako burne, tmaste i nemirne, poslednje dve tri godine života njih dvojice, umrlih skoro u isto vreme, bivšeg sibirskog apsenika Dostojevskog i cara Aleksandra IL Naprezala se misao o koristi naroda, osobito po svršetku rusko-turskog rata, Atentati na cara, liberalne težnje, slavjanofilstvo, glasovi da su nas Nemačka i Austrija, zagrozivši nam s ledja, prisilili da se zaustavimo pod zidovima Carigrada, neprijateljstvo Engleske zbog veličine Rusije i njena zna-

301