Nova Evropa

i budimpeštanskog otmenog društva. Decembra 1921 ukinut je takozvani »Odbor za orijentaciju štampe«, i uspostavljena je »sloboda štampe« onako kako je postojala na osnovu člana XIV iz go. dime 1914, tojest u doba rata koje je bilo ponajkritičnije i najviše »cenzurirano«. Il, mada je ofvoreno opozicioni poslanik (С. Rupert otišao možda i suviše daleko uveravajući parlamenat da je štampa danas u gorem položaju nego pre toga, siđurno je da nije slobodna, To svedoči i činjenica da je, naprimer, 16, decembra jedan list sprečen da objavi verbatim izveštaj jedne debate u parlamentu, i da su se ministar predsednik i ministar pravde izjavili s tim sporazumni, zato što se, kažu, u parlamentu mnogo toda govori što ne treba da bude štampano, >

Nije potrebno isticati, da je Hortijevu režimu stalo bilo pre svega do tog, da se vani ne sazna o pravom stanju magjarske vojske; pri čemu su ga, na nesreću, izdašno pomogle i izlazile mu nasusret sve strane misije, Grof Betlen pokušao je da iskoristi što bolje može svoj brzi pristanak na zahteve obeju antanta u pogledu Habsburgovaca, ističući kontrast izmedju majušne vojske od 35.000, koliko je smela držati Magjarska prema ugovoru, i agresivne vojničke огбат!zacije u državama koje su nasledile bivšu monarhiju, Ali ni on nije mogao odoleti a da ne prizna da bi se, u slučaju navale sa strane, па 600.000 Magjara.diglo na oružje, No bez obzita na fraze, oni koji poznaju vojnu situaciju u zemlji, tumače uzbudjenje Male Antante sledećim činjenicama : što je Horti zadržao opštu vojnu obavezu, tako da je u proleće 1921 Magjarska imala jednu konjičku i sedam pešačkih divizija {oko 70,000 vojnika); što su, u godinama 1919 do 1921 šest klasa rezervista dobili vojnu obuku od jedne do dve godine, a drugih šest bile takodjer pozvane na kraće vojne vežbe, što neredovna vojska — bande —, pa onda policija i žandarmerija, broje danas u Magjarskoj na 50.000 ljudi, medju kojima je veliki deo nekadašnjih oficira, tako da je u njima improvizovana nova vojna sila ; što Magjarska, zbog samo delimične okupacije od strane Rumumije, nije nikada sasvim razoružana, fe još uvek ima mnogo Makenzenove ratne opreme, i vojničkog materijala što ga je Italija, u proleće 1919, potajno dopremila kroz Austriju ; što su velike sume upotrebljene za naoružanje od Hortijeva režima, bez odobrenja parlamenta {o ovome je dao podatke Benicki pred Imunitetnim Odborom, 12, decembra 1921), i što se samo novac utrošen na neredovnu vojsku računa na 30 do 40 milijarda kruna {u debati od 17. decembra). Kao klasičan primer neiskrenosti vrhovnih vojnih vlasti može se navesti držanje feldmaršala Hegediša za vreme karlističkoga puča. Ргеslušavan posle samog dogadjaja, priznao je i sam, da je smatrao da ga veže zakletva kralju zato »da bi dobio nad njim uticaja, te da bih mogao i dalje igrati dvosmislenu ulogu koju sam morao igrati za vreme uskršnjega puča, u interesu zemlje«, Još je dodao da je, kao zapovednik kraljevskih trupa, »označio im taku dematkacijonu liniju Toja bi njihov položaj učinila nemogućnima«. {Poslanik Šomodji pročitao je ovaj iskaz u debati parlamentarnoj od 10. decembra 1921, Još neverovatniju ilustraciju ovih prilika daje optužba što ju Je javno

332