Nova Evropa

digao protivu regenta Hortija njegov pre toga prisni prijatelj, bivši ministar predsednik Fridrih, — da je, dok je još bio Маупокотапдиjući u Šijofoku, nameravao da da ubiti Stevana Sabo-a, vodju seljaka. Treba dodati da je, prilikom iznošenja ove oplužbe u parlamentu (14. decembra), sam Sabo bio prisutan, i potvrdio ove iskaze роkretima glave da je odista tako, Naravno, tvrdnja G, Fridriha, bez pozitivnih dokaza, nije dovoljna ; ali je svakako nešto trulo u državi dde se ovako što daje samo i zamisliti,

Medjutim, političari su igrali još više dvosmislenu igru nego li vojnici, Dr, Grac {Gratz) je na preslušanju izjavio, da je on sam, kao: ministar vanjskih posala, bio stalnim posrednikom izmedju Karla, Hortija, ii njegova ministra predsednika ВеЏепа, 1 да 5и ба ођа оуа poslednja uveravala o svome potpunom odobravanju da se Karlo vrati, i da je Karlo snabdevao peštansko ministarstvo inostranih dela izveštajima o držanju stranih sila, Znamo, dalje, iz iskaza G. Borovičenjija, poverljivog Karlova sekretara, da je on, prilikom svoje posete kod Betlena prošloga leta, dobio pristanak u načelu za povratak Karlov; isto tako, da je novac za kupovinu Karlova aeroplana deponovan, od strane Borovičenjija, pri magjarskoni poslanstvu u Berlinu, Znamo, osim toga, kako je 21, oktobra ministar predsednik, u svom velikom govoru u Pečuju, izjavio da »vršenje kraljevske vlasti« »nije samo pravo nego i dužnost«, te da je kruna, po ustavu, »unverjahrbar« i neprenosiva na druge —, dodajući, da vlada mora »raščistiti situaciju skupa s kraljem«; a poznato je, da je tekst ovog govora napisan sporazumno izmedju ministra predsednika i grofa Andrašija, vodje legitimista, te je općenito smatran pozivom za kralja da se vrati, Jedina razlika u mišljenju izmedju kralja i vlade bila je sw pogledu momenta, kad da dodje, i načina na koji da se sve izvede, Karlo je tvrdo verovao. u lojalnost Hortijevu, i nameravao je da ба načini »vojvodom od Otranta i Segedina«, Medjutim, on je preuhitrio sa svojim dolaskom ; kako izgleda, iz razloga šte.su leditimističke vodje otkrili da, iza ledja Betlenovih, Gomboš i njegovi neredovni odredi počinju vladati vojničkom situacijom u Zapadnoj Magjarskoj {o tome je izneo nove podaike poslanik Lingauer u parlamentu, 16, decembra], te da se, kako se tvrdilo, spremaju da potuku »lojalistu« Ostenberga, pa da podju na Peštu i proglase kraljem nadvojvodu Albrehta, U jednom pismu što ga je Karlo pisao, nedugo pre puča, svome Ššurjaku princu Rene, on sam kaže da »Magjarskom vladaju nekoliko pustolova« ; ovo pismo, i druge karlističke dokumente, ukrao je Gomboš, i to je priznao pred Skupštinom, koja ga je sablažnjena slušala, Već ovo njegovo ciničko držanje, i njegova uporna tvrdnja, da vojska ima da bude verna regentu a ne kralju, davalo je dovoljno razloga pokojnom Karlu da se uzbudjuje i da požuruje akciju, Njegova nervoznost morala se, besumnje, još znatno povećati na glas da se Albrehtova mati, nadvojvotkinja Izabela, nedavno preselila u Peštu, gde je raspolagala znatnim svotfama novca, u vezi sa prodajom nekih velikih imanja jednom američkom sindikatu,

Uzroke Karlovu neuspehu treba tražiti u slabosti njegova Каraktera, u teškim taktičkim greškama koje su počinjene, i u pot-

333