Nova Evropa

plan »opšteg dela«, koji je odgovarao spomenutim njegovim iraženjima, položio ga je u temelj celog jednog novog shvatanja sveta, i u 'temelj duboke svoje kritike savremene kulture,

Sve doile ne može se uneti smisao u životi, dok iznad svega caruje smrt, dok se ne savlada vlast smrti, i ne otmu žrtve iz njenih uza. U tome i jeste osnovna ideja Fjodorova: moramo, kao svrhu istorije, priznati vaskrsenje svih pokojnika, povratak u život onih koji se nalaze pod silom smrti. Dodod istorijski proces bude tekao kao što teče sada, tojest, dok jedno pokolenje bude smenjivalo drugo, prošlost, sa životnim silama u sebi, ostajaće sahranjena, neaktivna, čak će nam oduzimati od snage, buniti nas i smetati nam, Osećajući prošlost kao živu, samo neaktivnu, Fjodorov je pozivao da sahranjenoj prošlosti pomognemo zbaciti sa sebe vlast smrti u raYnodušnosti prema prošlom pak video je najasniji izraz osnovnog zla savremenog života — »nebratskog« odnosa prema ljudima,

Hristova »blada vest*•, da će mrtvi vaskrsnuti, stajala je u

hrišćanskom pojimanju većinom kao »nada«, kao »uzdanjeć, kao daleka i nejasna perspektiva budućnosti, Kod Fjodorova se, mal te ne prvi put, ta Hristom objavljena »blaga vest« unosi u saznanje po unutrašnjoj njenoj neizbežnosti i neophodnosti, po njenoj prirodnoj istini i sili, Fjodorov je uporno i neprekidno govorio, da je vaskrs mrtvih osnovna svrha istorije, da je on opšta zadaća i »opšte delo«; bez vaskrsa mrtvih, istorijski proces ostaje u mukama rodjenja, i h prelazi prag pravog svog raskrivenja, Ne socijalni problem — kome je, uostalom, Fjodorov priznavao ogroman značaj u borbi s duhom »nebratstva« u savremenom životu —, ne političko ustrojstvo nego vraćanje ka životu mrtvih, borba sa smrću, to je osnovno »opšte delo«, to je glavna zadaća stvaranja, ___ Na prvi pogled može se učiniti da Fjodorov, uzimajući hrišćanstvu ideju vaskrsenja mrtvih, ostavlja tle hrišćanstva, i teži da glavni problem istorije reši van njega, s pomoću čisto čovečanskih sila. Ali fakva misao bila: bi krupno pogrešna: PFjodorovljeva filozožija istorije nesamo što se rodila iz hrišćanskih doživljaja nego je baš obrazac »praktičnog« hrišćanstva, Fjodorov je verovao da čovek može doći do rešenja zadaće koja je pred njim, ali je to smatrao mogućnim ne mimo Hrista i njegove crkve nego baš usled činjenice da je Hristos vaskrsao, i živi, sad i uvek, u crkvi. Da bi se shvatile misli Ејодогоуljeve u tom pravcu, treba ući u neke podrobnosti koje baš i jesu od značaja po nas, jer se u njima otkriva kritika savremene evropske kulture,

Savremeno čovečanstvo je nemoćno i obesiljeno, zato mu se glavna i neodložna zadaća istorije i čini utopija, u najboljem slučaju perspektiva u ono što leži s one strane života, lako su svi, i svagda, nosili u sebi, i nose, premda i u nejasnoj formi, svest o nekom.svom dugu prema prošlosti, o zadaći koju nam nalaže prošlost — to neodredjeno osećanje uzima samo kod hrišćanskih naroda, blagodareći Hristovoj istini, formu svesti u tom smislu da ne može biti ni sreće, ni radosti, ni isle,

366