Nova Evropa
» Kanjževni pregled, V. Koroljenko.
Pre dvadeset godina, u loži Beogradskog Pozorišta, pojavio se čovek srednjeg rasta, vrlo snažna sklopa, duge kovrdžaste kose i brade, i neobično živahnih crta na licu, Sve ga je interesovalo, sve je hteo da vidi, Njegove oči, iz kojih su udarali pravi zraci, privlačile su sveopštu pažnju, Omladina se naročito raspitala o gostu i doznavši da je to čuveni ruski pisac Vladimir Galaktijonović Koroljenko, priredila mu je ovaciju .,.. 25, decembra prošle godine V, Koroljenko je umro, — u Rusiji, u gradu Poltavi, Povodom ovog gubitka ruske knjige hoću da kažem nekoliko reči o delima, a napose i e privatnom životu Koroljenka, jer su život i dela bili u ovom slučaju u tesnoj vezi,
V. G. Koroljenko rodio se 15, juna 1853 godine, Otac mu je bio Rus (Malorus), a majka Poljkinja, Detinjstvo je Koroljenko proveo u Poljskoj, koja je tada sačinjavala deo Rusije, gde mu je otac bio sudija, Roditelji su mu bili siromašni ljudi; ali je otac uživao sveopšte poštovanje kao pravičan i savestan sudija, a mati je isto tako bila uvažena žena, koja je, posle smrti muževljeve, u vrlo teškim prilikama, našla načina da deci svojoj da potrebno obrazovanje, V, Koroljenko je, prema tome, i sačuvao najsrdačniju uspomeni na svoje roditelje i svoje detinjstvo, Svršivši gimnaziju sa srebrnom medaljom, V,. Koroljenko je otišao u Petrograd da stupi u tehnološki institut. Tri je godine proveo u Petrogradu, zaradjujući sebi sredstva slikanjem, korekturom, časovima; a onda je prešao u Moskvu, gde je u Petrovsko-Razumovskoj Akademiji studirao agronomiju, Tu je došao do stipendije, i izgledalo je da će mu život poći normalno. Ali, jednom prilikom, opunomoćen od studenata, Koroljenko je doneo šefu Akademije prestavku, u kojoj se govorilo o nepravilnostima u akademskom životu, na što je nesamo bio isključen iz akademije mego i prognan u Sibir, 8de je ostao sve do 1884, t.j, oko deset godina, U Sibiru je teško živeo: u čadjavoj kolebi, uz hladnoću do 40 stepena, sa ženom i malom decom, udaljen od inte|бел!пов sveta ma hiljade kilometara, zaradjujući sebi i svojoj pOrodici sredstva za život ponekad samo obućarskim zanatom, 1884, blagodareći zauzimanju prijatelja, V. Koroljenko je vraćen u cenfralnu Rusiju, i nastanio se isprva u Nižnjem Novgorodu, zatim u Petrogradu, i najzad, od 1900, u Poltavi, gde je ostao do svoje smrti u toku 21 godine, :
___ Već iiz ove kratke biografije se vidi, kakav je život proživeo
Koroljenko; ali, sam kraj njegova života, a doba boljševizma, bio je još teži, On sam: bio je ozbiljno bolestan; zeta su mu uhapsili na Krimu, i u hapsu je umro; nesreće, koje su postigle Rusiju, jako su ба bolele, — Ali uprkos svemu što je preturio preko glave, Koroljenko nije odavao ni razdraženje ni ozlojedjenost. Uvek je bio neobično miran, human, dobar, duševan, gostoljubiv.
378