Nova Evropa

Обнова Русије.

»Отвара. се за све нас остале Русе питање: вар да јој не пођемо насусрет, кад се ради о обнови Русијег« — овако завршава један свој чланак руски професор Н. В. Устрјалов, у којем говори о економској обнови Русије. А ми бисмо ово питање надопунили напоменом, да је дужност цијелога, човјечанства, а, у првом реду свих држава које сматрају својом задаћом да се брину ва нормални развој свестраног друштвеног живота, да свим расположивим снагама средствима пораде око економске обнове Русије. Као мотив те дужности није ни потребно узети човјечанске, алтрујистичке разлоге, довољан је сам интерес свјетског народног господарства, — економске обнове Европе —, па да се обнова, Русије схвати као жиBOTHH задатак свих народа и ових држава. Јер морамо бити начисту о том, да, без обнове економскот живота, у Русији нема, економског живота, на. читавоме свијету, особито не у болесној Европи. Катастрофа, Русије, значи катастрофу Европе.

Европа, поуздано болује. Њезин господарски организам пропада, под тешким бременом кризе, која се јавља, свагдје: у прорачунима, држава, градова, опћина, и појединаца. Кривуља, којом се повлаче и везују дневни течајеви валуте разних европских држава, на бурзама, то је кривуља врућице што је захватила, пјелокушни друштвени организам. Довољно је као пример наша, круна, односно динар, па. ће нам бити јасно камо срља економски живот данашњега, друштва. Ова тешка економска криза захватила, је цијелу Европу, без разлике да ли је која држава изашла, из Свјетског Рата, побједнипом или побијеђеном, и без разлике да, ли њезина валута, данас стоји високо или ниско. Док се у Европи не успостави господарска, и валутарна равнотежа, нема нашретка ни побједницима ни побијеђенима, — нема, нормалних прилика, ријечју, нема мира.

Прва и најтежа посљедица ове тешке економске кризе – јесте пролетаризација средњиг и нижиг слојева становнлиштва: у земгама са високом валутом влада огромна, беспослица, проузрокована, конкуренцијом и увозом јефтиних проиввода из земаља с ниском валутом; а у земљама с ниском валутом, особито у онима које немају довољне количине животних намирница и сировина, влада, огромна скупоћа и оскудица, или, простије речено, глад и биједа. Док скупоћа, оскудица, беспослица, глад и биједа, уништавају девет десетина пучанства сваке државе, дотле се једна десетина друштвени паразити произашли из ратне и поратне коњунктуре тове уграбљеним милијовима, да би тим још очевидније доказали алсурдност и хаотичност данашњег друштвеног поретка и његова, господарског система. :

Нема, сумње да, је главни, и уједно трајни, уврок, ове велике економске кризе, а по њој и кастрофе која, пријети цијелом свијету, данашњи капиталистички господарски систем, који је у својој експлоаталторној безобвирности досегао врхунац, те који је дозрео да га, замијени један нов, за, социјални напредак, праведнији и за привредни

359