Nova Evropa

куренције), земља са милијонима радне снаге, која је викла, робовати и бити екплоатисана, — тако можда рачунају Лојд Џорџ и његови западноевропски другови, па шаљу повив бољшевичкој влади на конференцију у Бенову. Већ сам позив услиједио је уз тешке увјете: признање дугова европским капиталистима, и правна гаранција за њихов иметак, који ће они уложити у Русији; обавеза, да неће у Европи проводити комунистичку пропаганду, да неђе водити никакова, рата проти сусједа; и, напокон, распуст црвене војске. Сама конференција, могла би значити, да ће руски народ, који је досада толико претрпио, напокон бити осуђен да плати и све трошкове великог свјетског рата, који се рачунају на милијон милијона, франака. Међународна конференција у Бенови, у том случају, не би значила само завршетак бољшевизма у Русији већ и даљне вјековно робовање великог руског народа, док би плодови његова. радо пунили џепове руских и западно-европских капиталиста. Овакова успостава веза са данашњом Русијом, и обнова њезина господарског живота, а с тим и обнова господарског живота остале Европе, не може бити нама, идеалом, поготову не нашој држави, чији се државници врло често и врло радо изјављују дужницима руског норода — пита, се само кога, мисле под руским народом. У питању господарске обнове Русије не воде нас никакови сентиментални мотиви, јер тих у господарским питањима, нема, већ једино наш господарски интерес, и интерес руског народа и цијелог свијета. Овај, иако чисто материјалистички али поштено постављен циљ у ријешавању питања успоставе односа са Русијом, како изгледа, слиједила је досада. само Чехословачка, која стоји пред дефинитивним склапањем трговачког уговора. са Русијом. Било би сад већ крајње вријеме да то учини и наша држава, јер губитак сваког дана значи за. нас и Русију огромну штету, и без обзира нато што смо се пред цијелом Русијом и цијелим свијетом бесмртно обрукали на Скупштини Лиге Народа, те и ту љагу треба што прије спрати са лица наше земље.

Данас, особито у овом великом проблему, не долази више у обзир питање симпатије или антипатије прама совјетској влади, — TO је сасвим узгредна ствар. Треба рачунати хладно и са даним чи _њеницама: данашња. совјетска влада — иако је, по нашем мишљењу, пролазна, — фактична је власт у Русији, и она, је једина у стању да у садашњим приликама остане на, управи, јер је она једина организована. Ми стога ту владу треба да признамо, јер ћемо само тако „моћи извршити своју дужност према Русији, без чијег судјеловања у господарском животу Европе није могућа ни обнова, ни даљни нормални развој цијеле Европе, без чијег би судјеловања у најскорије вријеме могло доћи до најстрашније катастрофе за цијело човјечанство. · по

А овај је пут уједно један од најефикаснијих начина и за ублажење страхота насталих у Русији услијед глади.

Др. Божидар Аџија.