Nova Evropa

одрекне заслуге политичарима који су засновали радикалну странку и провели је кров буре и борбе за елементарна народна права, и народне слободе под назадним режимима. Данас, уосталом, наков тако наглог развијања, догађаја, није у нашој земљи само радикална, странка представник оријентализма и застарелих политичких метода, већ су то и толики прваци и чланови некадашње напредне опозиције, особито надијоналистички елементи који су важили као слободоумни и радикални у борби противу туђинских угњетачких режима. Имајући то у виду, и познајући такорећи лично сваког појединог јавног радника у овој земљи, ми говоримо с великом резервом, и с напетом пажњом да не будемо неправични, и да се не дамо заслепити моментаном ситуацијом и потребама које су данас на дневноме реду, настојимо да не бацамо сву кривицу за, оно што се код нас дешава — што не иде, или што иде у криво — на главе које мисле као што су и досад мислиле и на људе који раде као што су досад радили. Они то, често, чине с најбољом намером, или бар по навици и освештаној традицији. Али, уједно и у исти мах, не дамо се ни за часак смести у свом дубоком уверењу, да то што данас мисле те главе и што раде ти људи, маколико да је било јуче разумљиво или чак и оправдано, данас поуадано иде на чисту штету ове земље, те да је једини спасу томе, да се њима што пре стане на пут да и даље мисле и дан даље раде за опћу ствар. И не тиче се ово само политичара старе (рбије, илити свих из целе Југославије који су данас случајно на кормилу у Београду, већ и њихове оповиције, чак и оне која диже највећу ларму. Јер и Г. професор Шурмин — да именујемо само једнога од многих, првога који нам пада на ум — исто је толико оријенталац, у нашим очима, као демократи Анфђелиновић или Ататоновић, илити »кметијац« Вошњак, или који словеначки клерикал као макоји од српских радикала. Или, зар би ико, ко прати рад и мишљење Отјепана Радића, побркао шефа. Хрватскога Блока, ма и-са каквим Ирцем а камо ли Енглезом“ Не представља ли он исто тако типично оријенталски менталитет, и не води ли на длаку истоветну оријенталску политику обећавања и ценкања, подмићивања и подваљивања, празних разговора и самохвалисања, као ЈБуба Јовановић, или Стојан Протић, или Никола. Пашић... -

Речју, дакле, наше је дубоко уверење, у погледу наше даназшње политике и оних који је воде, оно што је недавна у »Новој Европи« тако јасно и снажно формулисао Др. Ситон-Ватсон, куд= икамо најбољи познавалац Оредње Европе међу европским политичарима и највећи пријатељ малих нација које би хтеле, или које су на путу, да постану велике: да Југославија несамо што није успела да се отресе својит тредратнитг политички клика, већ је данас влише него икада у њитовим рукама. МИ у томе лежи њена највећа невоља и несрећа. То важи и за нашу унутарњу политику“ али — како већ једном приликом рекосмо — њу имамо онаку каку заслужујемо, и какву је сами себи кројимо, и ту нам нико под небом не може помоћи. Али, што је много црње и горе, то

2