Nova Evropa

Наилазимо још на једно важно питање, на које треба дати одговора. Већ се Станко Враз бојао, да словеначки књижевник неће моћи живети од свога рада. Додуше, то је могуће, како смо имали прилике видети код И, Цанкара; али запитајмо се, јели у томе баш права срећа за једну књижевност, ако служи писцу као обрт 2 А од журналистике може се и код Словенаца већ лепо живети. Ни словеначке књиге нису скупље од српско-хрватских; може се дапаче рећи, напротив, да су јефтиније, Научни радови имају свуда само ограничен број читалаца, и не могу излазити без државних и других потпора, Много зависи и од струке, У „Вединој" анкети, коју смо напред цитирали, тужи се проф, Фр, Илешић да знанствене књиге „Матице Словенске“ леже неразрезане код чланова. Истина, али је зато више крива „Матица Словенска“, што није давно већ оделила строго научни рад од популарног и белетристичког, А што се тиче учбеника, које ће нам писати наши универзитетски професори, они ће Хрвату и Србу бити барем толико разумљиви колико су му данас немачки, француски, и чешки учбеници, из којих обично учи са већом муком. Главно је, да буду добри!

Морамо, дакле, рачунати са два књижевна језика у Југославији, али притом чинити све што је у нашим силама да се ово зло што више умањи и ублажи, Као у многим питањима, тражимо и овде лека и утехе у југословенству, Ако смо једна држава и један народ, у вишем смислу те речи, морамо једнако волети или барем штовати све што је наше, штогод је лепо и добро; и зато треба, пре свега, све познавати, Најважнију задаћу имају у том правцу школе, од пучке до универзитета, Читанке морају подавати слику целе државе, будити смисао за културу свих крајева. Већ рано морају се Словенци упознавати са српско-хрватским језиком, али нека га забога не уче као неки туђ језик, особито не као латински или грчки, Ја сам још данас захвалан своме професору словеначког језика — био је математичар и физичар —- који нам је већ у другом гимназијском разреду читао српске народне песме. Хрвати и Срби морају ионако, барем у средњим школама, упознавати се са својим наречјима, и са чакавским и кајкавским народним песмама и писцима; па је сасвим природно и лако, да се смисао за кајкавско наречје прошири и на словеначки језик. Много може притом помоћи стари црквенословенски језик, јер основни појмови о полугласовима, јату, носницима, и т,д., веома су пре кладни за тумачење историје наших језика и њихових наречја. Дакако, ни старословенски језик не сме се учити као класички језици, а из старе књижевности има да се бира само оно што има културну вредност, Разуме се да је за све то потребно имати добрих учитеља наставног језика по целој држави, па се не може чекати док пристигне нови нараштај слависта са наших и других словенских универзитета, него треба приређивати курзеве за садашње учитеље српско-хрватског и словеначког језика, да би попунили своје знање у том правцу, Сви високошколци, несамо слависте, нека не седе све време у једном граду, већ нека бар по један семестар

138