Nova Evropa

Od država koje nisu uzele učešća па Konferenci, dolaze još naročito u obzir Turska i Kina, Turska je izostala protiv

svoje volje; da je ona mogla doći, protivštine britansko-francuske, - verovatno, još bi se oštrije istakle, A da su па Konferencu došli - bili pravi kineski vlastodršci, tu bi se takodjer razofkrile velike _ protivštine koje postoje izmedju Japana, Sjedinjenih Država, i Ve_ like Britanije, u pogledu Kine, toga za kapitalizam tako važnog · područja, :

Mi smo dovde samo u općim potezima ocrtali razne interese kapitalističkih država, Ali već to što smo kazali pokazuje dovoljno jasno, zašto nije došlo do jedinstvenog fronta protiv Rusije, zašto se je tako lagano radilo, i zašto su se pojedini učesnici — izuzevši jedino Francusku, koja je dosledno nastojala da razbije Konterencu — tako neodlučno držali,

Da sada istaknemo još neke važnije momente na Konferenci,

Jedan od gdlavnih momenata, izgleda nam, leži u tom, što je na njoj radnička klasa bila bez uticaja. Razvoj same Konference pokazuje jasno, da proletarijat kapitalističkih zemalja u Evropi nema zasad baš nikakva uticaja na vanjsku politiku,

To treba otvoreno priznati, Memorandum Amsterdamske Infernacijonale radničkih udruženja (»trade-union«) — ·35uostalom repetiranje pacilističko-buržujskih mišljenja — stavljen je naprosto ad acta, Niko nije ni pitao zanj, Političke radničke partije kontinenta bile su (usled izostanka nameravanog svetskog kongresa svih triju Internacijonala) sasvim bez uticaja, Prema najvećem broju pitanja na Konferenci one nisu uopće zauzele nikakvo stajalište. Sabotaža nameravanog radničkog velikog kongresa od strane Druge Internacijonale imala je očevidnu svrhu, da ne smeta buržujskim vladama u njihovu držanju na Gjenovskoj Konferenci, Jedino je britanska Radnička Partija (Labour Party) svojom rezolucijom doprinela, da se ojača položaj Lojda Džordža protivu nepomirljivih konzervativnih neprijatelja komunista u Britaniji, — Ali nije proletarijat ostao bez uticaja samo u ovim odlučnim općim pitanjima, ne8o je o radničkom pitanju uopće raspravljano na Konferenci na nedostojan način. Obrazovana je doduše podkomisija za radnička pitanja, koja se bavila pitanjem radničke nezaposlenosti i sličnim, ali je ona ostala bez ikakva pozitivnog rezultata.

TI ekonomska komisija na Konferenci ograničila je, uglavnom, svoje delovanje na davanje dobrih saveta, Zaključke njene, i njenih raznih podkomisija, naziva Englez Kečns (Keynes) tačno »nedužnim dekoracijama općih principa«. Komisija, uostalom, nije imala nikakvih punomoći, Ona operiše poznatim frazama: »Svaka zemlja treba vlastitim naporom da pokrije svoj budžetni deficit, pa će se tek tada naći put do valutne reforme... Izdavanje nepokrivenih novčanica irebalo bi obustaviti.,. Treba nastojati da se vratimo k zlatnoj valuti.,.« i tome slično, Sve u svemu, drugo, nepopravljeno izdanje rezolucija blagopokojne Briselske Konference. Kod

146