Nova Evropa

"Овај је закључак, држим, био управо и тема целог написа, коју је Г. Косић поставио себи, и коју је хтео да докаже пошто-пото. Он тврди најпре, изнебуха и врло категорично, да би за слушаоце наших правних факултета требало пре свега један добар уџбеник из теоријске економије, који би „продубљивао проблеме“ а не „учио технику“, у што „концизнијој форми“, и крећући се на „данашњој висини науке", Већ ово гледиште није тачно, ни уопште, ни с обзиром на наше прилике, Политичка Економија се не може начелно ограничити на оваку најужу, апстрактно теоријску базу. Дуга дискусија о претежној важности историског (описног) или општег (апстрактног, генералног) метода проучавања је завршена компромисом, признавањем потребе и оправданости оба начина проучавања; зато се данас, поред апстрактног правца, култивише свуда у свету необично интензивно и описни метод проучавања, нарочито у уџбеницима, који уводе студенте у област привредног живота, Код нас је нарочито потребно било унети доста описа, ради упознавања конкретних институција привредног живота, јер се код нас Политичка Економија предаје у првој години права, студентима који долазе из гимназије са врло мало општег знања, животног искуства, и припреме за апстрактно мишљење, Уз то, код нас нема још ни једног јединог систематског дела, или погодне монографије, да би студенти сами могли себи створити потребан Фонд претходних знања из области привредног живота, те да би се професор могао одмах упустити у расправљање питања вишега реда,

Одмах затим прелази Г. Косић на тврдњу, да у мојој књизи, сем овог „описног дела“, нема научног третирања проблема „у њиховој дубини и повезаности“, и да се моје излагање уопште „не креће на довољној висини науке". Тако, например, вели, да ја сва питања решавам одвећ брзо, ненаучно и фразерски, у прилог једног схватања „које је више но конзервативно“, уместо да се ограничим на што детаљније и непристраније излагање разних гледишта, Има ли, међутим, и један уџбеник, да аутор не своди разна гледишта у један, свој, закључак!; — Ја сам код сваког важнијег и контроверзнијег питања нарочито опширно излагао сва познатија мишљења, и тиме навикавао студенте на „продубљивање“ појединих проблема; ти су проблеми, затим, сведени у закључне погледе, и онда међусобом везивани, потпуно и систематски, у један логички заокругљен систем. Види се, међутим, јасно, да је оно што смета Г, Косићу код мојих закључака моје, како га он назива, „више но конзервативно“ гледиште, јер је оно доиста стално у опреци са марксизмом, анархизмом, бољшевизмом, и сличним теоријама, међу којима су неке њему врло драге, очигледно несамо као научна већ и као политичка убеђења, и зато је он, можда, у њиховој одбрани помешао тон научне и журналистичке полемике, Али, будући да се при научном схватању појединих проблема мора имати потпуна слобода, то ја ту слободу тражим за себе исто онако као што је и Г. Косић тражи за себе, Схватања која сам ја изложио у својој књизи, то су моја дубока и искрена

213