Nova Evropa

ликвидација. Ништа не показује ово, можда, боље него држање европског Запада према Русији. Стара Европа, уза сав свој привидно големи апарат, и унаточ своје живе жеље да угуши у Русији оно ново што тамо настаје, не усуђује се ипак упустити се у отворену борбу с том упропашћеном и банкротираном државом, да би је присилила да се врати староме поретку. Кад је увидјела да не иде силом, покушала је милом — Конференцом у Бенови, Али и ту је пробу добро издржала нова Русија, и није капитулирала, она је, додуше, спремна на компромис, који је уосталом већ и сама у својој рођеној земљи прихватила, кренувши путем измирења са старим поретком; али она неће да напусти базу на којој данас стоји. Мање је помирљив један дио старе Европе, који још не осјећа слабост основе на којој стоји; али, како се види по конференци у Хагу, озбиљнији политичари нипошто не напуштају прилику која би довела до споразума и до неког излаза из ове доиста сложене ситуације, Једно се, у сваком случају, може с поуздањем рећи: Русија се налази међу нама, она већ, снагом новога и младога, утиче на осталу Европу и на све нас, засада можда још непримјетно али ипак тако да ће посијано сјеме доскора никнути,

Док, међутим, Русија овако врши свој утицај, наставиће се дипломатске борбе, које ће гласно одјекивати по парламентима, те које ће се, на крају крајева, ипак завршити једним компромисом, једном резултантом из разних компонената. А који би резултат могла да да ова борба, — између капиталистичког, нацијоналистичког, империјалистичког и милитаристичког, европског Запада. на једној страни, а на другој, комунистичке, пролетерске, интернацијоналне Русије, коју подупире организовано радништво цијелога свијета, — кад знамо да су оба противника довољно јака да у коначни резултат унесу и угурају најбитније своје интересе 7 Ми мислимо да тај компромис може да буде једино модерна класна држава. Тај резултат предвиђамо и очекујемо још и стога, што држимо да ће и сељачка класа (земљорадници) знати да се афирмира у великом развојном перијоду пред којим стојимо. Према томе, ми замишљамо исход борбе у правцу, да полако понестане типа буржујске државе, који се усталио кроз XIX mw XX стољеће, те да се на његову мјесту подигне један нов тип државе, коју бисмо назвали, према њеној социјалној структури, класном државом, Притом нам, наравно, не пада на ум да се играмо пророка, и да се упуштамо у то, како ће изгледати тај нови тип државе, јер би значило писати утопије кад бисмо хтјели ту будућу државу детаљно приказати, Али држимо да је дозвољено, и да није немогуће, говорити у најширим контурама о њеној конструкцији и о њену функцијонисању, i

Модерна је класна држава далека рођака сталешке државе, онакве каква је била позната у цијелој Европи Средњега Вијека, бар по основној конструкцији, иако би се од ње темељито разликовала по своме функцијонисању. Нема сумње да иста линија развоја води од средњевјековне сталешке државе до модерне

230