Nova Evropa

класне државе; Цијели развој сталежа, све до нашег времена, није друго до све веће организовање и еманциповање нових друштвених слојева, Прво по реду, опажамо борбу за еманципацију свјетовне власти и свјетовних сталежа од цркве и клера. Политичку власту држави дијелила су, некад, два сталежа, клер и племство, и та су два сталежа била привилегована, те имала правно много повољнији положај од осталих друштвених слојева, тако да је неједнакост пред правом и пред законом и правно утврђена; остали су слојеви друштва у држави били лишени политичких права, па су владајући сталежи искоришћавали свој нарочити положај да би намакли себи користи сваке руке на терет и штету других неповлаштених класа. Онда се јавио трећи сталеж — грађанство, које је међутим економски ојачало, па је хтјело такођер да учествује у политичкој власти у држави, Буржоазија је доскора добила савезника у монарху, чију су власт такођер скучили били владајући сталежи, клер и племство, те је лежало у интересу монархистичких настојања да се паралише превелика моћ сталежа. Уз сарадњу грађанства, дакле, дошло је до апсолутне монархије, под којом је онда грађанство и даље јачало, и грабило себи све више политичке власти, Кад је грађанству, у Француској Револуцији, пошло за руком да за себе убере све њене плодове, започела је нова ера у сталешким односима — дошло је до диктатуре буржоазије. (Организована буржоазија приграбила је сву политичку власт у своје руке, и вршећи је једнострано у правцу својих егоистичних интереса завела је диктатуру своје класе, Клер и племство, дотадање диктаторе, учинила је буржоазија средствима своје политике, и то клер тако да је с помоћу њега утицала на сентиментална расположења масе, држећи је у покорности. а племство опет што га је, углавном, учинила представником свога милитаризма,

Велика ова побједа буржоазије била је идејно осигурана оним часом кад јој је пошло за руком да продре са својом нацијоналном идејом, Нацијонална идеја, сама по себи, носи у себи два реална, позитивна елемента; прије свега, љубав према оној груди земље која нам пружа услове за живот и његов напредак. јер човјек, попут биљке и животиње, није посве разријешен од везе са земљом, нити му сваки крај пружа на једнаки начин могућност опстанка и развоја, тако да у том смислу можемо говорити о једном посве природном патријотизму ; затим — други реалан моменат у нацијонализму — сам језик, Чињеница, да једно друштво говори истим језиком, те се лако узајамно споразумијева, силно везује то друштво међусобно. Овакав је нацијонализам, с ова два главна елемента, увијек постојао и увијек ће постојати, На њега је буржоазија накаламила свој специфични осјећај припадности за једно мјесто и једно друштво, Грађанин, затворен одасвуд градским зидом, није имао широка и отворена видика и погледа, него је генерацијама гајио један уски локални патријотизам, те развио једну филистарску душу, У којој се лако рађа завист и мржња према сусједним градовима и сусједним политичким творевинама, скојима је долазио у дотицај, Тај локални буржујски патријотизам нема у себи, нити

231