Nova Evropa

битни и животни, морају се дати довести у једну узајамну релацију, јер држава треба да буде синтетичким изражајем цјелине народне, свију, и њена дјелатност резултантом у којој ће доћи до израза компоненте интереса свију класа. Странке се, у класној држави, оријентишу сасвим према стајалишту класном, и с тога се стајалишта води борба међу њима; али та се борба води на темељу правном, и државна власт регулише ту борбу и паралише одвише оштре њене облике,

Тиме што би модерна држава одбацила буржујски нацијонализам као главну своју карактеристику, и као основу на којој је досад грађена цијела идеологија, ојачале би дакако, саме по себи, интернацијоналне везе међу државама, Афинитет истородних класа по разним државама постајаће све јача кохезијона сила, која ће многобројним везама везивати поједине државе међусобом, Унаточ тога ојачања интернацијоналних веза, а ослабљења нацијоналних противштина међу државама, ипак би оквир, у којем се поједине класе организују, и унутар кога ће радити, остао нацијоналном државом: једном с разлога, што је нацијонална држава тако снажна, творевина да би одвећ тешко било раскинути њен обруч; а затим, што је језик тако важан фактор, и тако реалан, у социјалном животу, да у неком правцу апсолутно повезује друштво које њиме говори; и најзад, нацијонализам, чим престане да буде „буржујским", губи већ самим тим жаоку што је према данашњем свом садржају има,

У предвиђању и очекивању оваке класне државе, било би дакако нужно да се и свјесно почне спроводити што тјешња и што јача организација класа, код којег посла има да буде одлучан првенствено класни интерес; да се одбаце сва друга гледишта, по којима се људско друштво дијели на групе, и да се задржи у виду једино класна свијест. Треба дакле пријећи преко вјерског, преко

·

племенског и покрајинског, и сваког другог, можебити, момента,

Тај је позив намијењен нарочито интелигенцији, јер она ионако

не налази лако мјеста ни у једној другој класи. Пролетери, међу које би она данас, по природи ствари најприје спадала, у једном своме дијелу неће да је признају својима, а с другима неће сами интелектуалци, те тако играју стално улогу „помоћника“ других класа, те живе од њихове милости; док би, кад би се организовали, њи-

·

хов положај био, наравно, сасвим другачији.

Да дође, у ствари, до класне државе, потребно је, прије свега; да буржоазија, која врши данас још своју диктатуру у западној Европи, увиди ситуацију у којој се налази, и спозна да на овај начин неће више задуго бити могуће да се влада, те да је нужно приступити компромисима, Револуције су врло опасни експерименти, за које се никад не зна како свршавају, па је боље и неизазивати их; а о томе, да су све остале небуржујске класе спремне да проблеме

који их тиште ријеше класном државом, држимо да не треба двојити, |

233