Nova Evropa

жолске науке и соколског васпитања, А напоредо и с једними с другим, потребно је више љубави, разумевања, и јаче, видније, моралне помоћи од стране грађанства и државе, Без ове помоћи наше соколство у садашњим приликама неће моћи да напредује као што би се то желело, нити ће бити толико јако да савлада све оно што треба савладати,

Све потребе захтевају општу пажњу и заједничку сарадњу. Међу нашом омладином има јаких црта заразне неистрајности и несталности, које највише коче соколски развој и напредак, Довољно је само загледати дубље статистику посета вежбања једне наше соколане, па ће нам искрснути пред очима цела слика неуспеха и вечито истог рада са новим члановима, дакле са почетницима. Ову неистрајност, несталност, — чијом је последицом, да бивши активни, добри али недовршени, соколски чланови постепено прелазе у обичну публику — треба енергично лечити и сузбијати, Свако соколско друштво бори се да ово највеће зло, овог свог највећег непријатеља, савлада; али је резултат слаб, зато што је свако соколско друштво усамљено, и — у нас — једино које строго захтева ред, рад, дисциплину, и велико пожртвовање од свог чланства. То се, наравно, многима, који траже лично задовољство и провод, не допада; услед тога напуштају соко још пре него што су се са правим соколством, са његовим племенитим радом, и упознали, јер соколство се не учи из књиге, нити се може схватити посетом неколико часова вежбања у соколани,

Друге наше, особито опће и народне установе, немају тако строгих правила, наређења, и захтева, као соко, па не могу имати ни таквог трајног успеха, за који се соколство бори, и који сразмерно ипак има и мора имати, Многи од соколских чланова не виде ту разлику, не труде се да врше критично поређење, него иду просто и нехотично онамо где су слободнији, где нису подређени таквој дисциплини, На тај начин постају од соколаша публиком, или се уопште, незнано куд, изгубе. Ни они, ни соколство, ни народ, нема од тога какве користи, Соколане су додуше и даље пуне вежбача, али се ови мењају сваки час: једни долазе, други одлазе, соколске управе узалуд очекују старије, озбиљније, и у соколани васпитане чланове, да би предњачким зборовима олакшали огромни посао. Тако то иде из дана у дан, и само веома мали проценат чланова остаје веран и сачуван соколству за даљи рад.

Многи ће казати:; зашто се соколство не потруди да сузбије ову

"заразу, ову казну која постизава сваку неистрајност и равнодушност 2 | Одговор је лак, Соколство чини све што до њега стоји; али је оно једино које — поред тога што пружа задовољство појединцу, и народу највеће богатство у здрављу, снази, и лепоти — захтева „дословно испуњавање строгих услова и дужности, а мало их је међу нама који то правилно схватају, Не разумемо се! To je raj -најжалоснији узвик, и једина оптужба коју верна соколска душа "диже. у знак протеста, Противу кога 2 — Противу никога и противу свих | Јер појединац ту није крив, нето целина, : То

235