Nova Evropa
_" Роћнект ргедјед. | Експозе Господина Министра,
„А' видећете шта ће радити Г. Нинчић, кад се врати из Ђенове!|",,, завршио је наш сарадник, |. Митковић, своје испоређивање у ехватању одговорности спољних министара и државника других, срећнијих, земаља, са нашим Господином Министром, проричући управо изазовно ово његово одлагање давања рачуна Народној Скупштини о ономе што ради на страни у име државе и народа. „Тешко министру који се усуди да одложи одговор ва интерпелацију, јер се одлагање сматра као бежање, које погађа цео кабинет, Клемансб је жртвовао свога министра Годара само зато што је једну интерпелацију одложио за сутрадан под изговором да му недостаје један важан докуменат. По закључењу Скупштине Лиге Народа, Буржоа у Сенату, Вивијани у Парламенту, подносе своје извештаје и своје утиске, То исто чине Лорд Роберт Сесил, Балфур, Брантингт, и други делегати, Наши изасланици ћуте, нико их не пита, и они никому не одговарају.“ — Те речи стоје у „Новој Европи“ (У, 10) од 1. маја, а 24. јула присећа се наш Господин Министар да треба у Скупштини (приликом дебате о буџету) да узме реч и да да објашњења о Ђеновској Конференцији. Министар Бенеш говорио је пред Прашким Парламентом још док се делегати осталих држава нису били ни разишли из Ђенове; а ево је од тога доба прошла већ и Хашка Конференција, и дошла Лондонска! И како је говорио тада Бенеш, а како сад Нинчић!
Румен стида облива човека кад чита, с каквом се дрскошћу, и с коликом оскудицом сваког разлога, изговара Г. Нинчић за закашњење са својим експозеом; а толики људи у Скупштини, одговорни пред народом, такозвани прваци народни, ћутећки примају онаке шаљиве и труле изговоре, и пуштају да их Господив Министар преводи жедне преко воде! — „Једновремено са Ђеновском Конференцом"“, каже он, „вођени су у Санта Маргерити преговори о извршењу рапалскога уговора... Ја нисам могао говорити о Ђеновској Конференцији а да изоставим те преговоре у Санта Маргеpara,“ — Зашто није могао 2 Чиме је везана Ђеновска Конференција. за преговоре у Санта Маргерити, осим временом и близином места; какав је јипс т између тога двога, да се не може о једном говорити ада. се не изостави другог — Нико од наших народних отаца није се нашао да постави Господину Министру то питање. Зар није и Г. Бенеш (и многи други делегат) водио, у Ђенови и по њеној околици, разговоре и преговоре о стварима које интересују његову земљу а да се ипак није огрешио о своју дужност кад је на време известио свој парламенат о раду Ђеновске Конференције 7 И да ли би се игде другде смео појавити министар, или уопће изасланик народни, пред својим сабором с оваким измотавањем7 — Али то jom Huje најгоре; „Међутим“, наставља из истога става Г, Нинчић, „О овом (о преговорима у Санта Маргерити) се није могло говорити, када су ствари биле у току". Мислио би, дакле, свако, да сада
342