Nova Evropa

Ова дизгресија нам је измакла, а ми смо хтели на друго упозорити, и означити једну нелојалност наше владе, Кад је требало вршити опцију за угарско држављанство, наше су власти одбијале молбе Јевреја, с мотивацијом, да они немају права да оптирају, јер нису Маџари по језику и раси, Многима је учињено криво, јер су они више Маџари него да су Маџари по језику и раси: они су то осећајем. Али тако се: одсекло, и натом је остало. Данас, међутим, врше наше власти репресију над Мачарском тако да (поглавито) гањају Јевреје. Дакле: Јевреји нису Маџари кад треба вршити право, али су Маџари кад се над Маџарском врше репресалије, т. ј. неправо неправом враћа,

Још бисмо једну категорију Маџара хтели споменути, а то су они емигранти из Маџарске, који су овамо пребегли, и побегли пред такозваним „белим терором“. И тих људи имаде много. Они су у пуном смислу политички кривци, и имали су код нас право азила. Да су маџарске власти тражиле, да се ови људи ради политичких кривица издаду, па да буду приведени суђењу, наши их судови не би изручили, Али ето, наше друге државне власти толико су некултурне да оне то чине, и ове људе излажу најгорим прогонима. У истини, Маџари ће овакове своје сународњаке дочекати с највећим весељем, па ће та репресија бити добродошла ћушка за нас; најпре ће Маџарска бити мученица пред Европом, а онда ће ипак добити у шаке којекакве „птичице“ из Карољијева доба, или из доба комунизма, да их повеша. Споменули бисмо, овом приликом, да је у Европи у ХУП и ХУШ веку било држава (Холандија) које су право азила знале боље и искреније подавати него ли данашња влада Краљевине СХС.

Напокон, и са гледишта хуманости жалимо, даје наша влада, подузела акт који значи за многе појединце и недужне породице економску пропаст и велике муке, Жалимо тим више, што су ове жртве биле непотребне и сувишне, и никоме неће помоћи,

Др. Славко Киршнер.

Ekonomski pregled. Industrijska politika Srbije.

(Na članak našeg stalnog saradnika, G. L Belina, o industrijalizaciji Jugoslavije, u broju »Nove Evrope« od 21, juna t, 8,, poslao nam je naš заradnik G, V, M, Vukićević ovaj kratki izveštaj o stanju industrije u Srbiji, predratnoj i sadašnjoj, kojim se dopunjuje i, u nekim tačkama, vrši revizija iskazanog mišljenja u onom članku).

U razviću srpske fabričke industrije mogu se razlikovati tri peTrijoda: prvi se pruža od oslobodjenja Srbije pa do 1880 godine; drugi od 1880 do 1905, i treći od 1905 do danas.

346