Nova Evropa

додуше, може често да буде писјешз генијалности (ако романтично гледамо на ствари), а може много лакше да значи и неуспех (ако прозаично гледамо на ствари).

О'Нил је још врло млад писац. Он има најпре да се бори са данашњим издавачким и позоришним системом у великим индустријским земљама које су својим непрекидним захтевима, за. нове ствари и огромним хонорарима упропастили досада већ многе таленте, наводећи их па прекомерну и осредњу продукцију чим су дошли до какве репутадије. Његов је рад засада још увек само почетнички, још увек тражење свог пута. дато и толика, разлика између појединих његових комада, између њихових идеја и њихове конструкције. Али оно што је само његово, то је неизмерно јако. Ако нам је »Апнпа СћилзНе« дала једну чеховску резигнацију, и фатализам са, потпуно чеховеким завршетком, зато су Ана, њен отад, ирски морнар Мат Бурке, толико живи и толико прави и нови, данашњи, и њујоршки ако хоћете, да дрхтите од задовољетва слушајући их. Ако нам је »Тће Нашу Аре« пружио једну копију Андрејевљеве филозофије, која би хтела да у оном негирању свега надмаши и самог Андрејева, зато ту ипак имамо неколико сцена. које су толико ефективне, толико оригиналне и успеле, да скоро стварају читаву нову школу. Нарочито његови JPyJH. »Dreaming dreams as fhey wander fhrough the wood of the world, O'Neill's characters are forever bumping their heads against the (#геез«, као што их карактерише Џек Крофорд.

О'Нил има да најпре реши свој лични проблем, ако може. Тај је проблем у ослобођењу од туђих утицаја, и усавршавању свом до савршенетва. Проблем сваког успешног младог писца. Ако из тог унутарњег конфликта, изађе као победник, онда — свет је његов.

Сем О'Нила имали смо често Шоа. Тће Тћеаке СОшаз трупа давала, је до недавно његову духовиту ревију »Васк #0о Ме ивзејаћ«, Мако је вама ствар врло тешка за извођење, и морала да се даје у серијама од по три вечери, ипак је успела. Сем те његове новије ствари, имали смо и »Жандиду« у Стеепулећ УШабе Тћеафте-у са малим бројем представа; и »Мав, Жагепз Profession« y Punch апа Јиду са још мањим. Изгледа да Шо нема више много гледалаца, или, бар, да је давно престао да. буде сензација. Како су далеко она предратна времена, када је његова, »Мив, Жагеп« дизала онолику буру.

Theatre Сав трупа дала је још једну ствар, највећи уметнички успех ове сезоне, Андрејевљева »He Who Сеј: Зјарред«, који је у »Dial«-y изашао у преводу прошле године.

Theatre Guild's je najđojba стална трупа, под управом неколицине глумаца и уметника, која даје само ствари од праве уметничке вредности, необзирући се толико на материјални профит од својих представа. Таква слична трупа је и Тће Ргтоупсеђомп Рјауегтв. Њихове су представе скоро увек савршене, са сваког гледишта. Имајући велики персонал на расположењу, они су у стању да нађу за сваку поједину, ма и најмању улогу, таквог глумца који целом својом личношћу одговара своме месту до нај ситнијих детаља. Зинида, са својим лењим и: потмулим змијским покретима, крупни и тешки корак барона, Кебпагд-а, свирале код првог и другог пајаца, и сви остали у »Не Жћо Се Зјарред«, били су тако одређени,