Nova Evropa

Тако је било 1916 године. Године пак 1920, издао сам други свезак »Хрватских Пучких Попијевака из Међимурја«, и то књижицу од 4 арка (први свезак имао је 7 и пол арака) у 2000 истисака, а накладу сам платио 22.000 К. Мене стоји 1 истисак попречно 1 К,а продајем га но'20 К. Размјер између цијене првог и другог свеска остао је, према цијенама, тиска, скоро исти. Други свезак је размјерно још ва 10% јефтинији од првог. Џа ипак, ја данас не могу књиге продати — јер је прескупа. Људи еве купују, ма да је све носкупило, али књиге не. Књиге нијесу смјеле поскупити! И јер је томе тако, ја на другом свеску своје књиге носим губитак од 12,000 К. Ова. је свота дакако »багатела« данас 3% шибере и шверцере, али за човјека који је године 1920 у јуну посудио новац и инвестирао у једну књигу 22,000 К, а до јуна 1922 добио од тога, кап по- кап, до 10.000 К, а остало богана хоће ли икада, добити, за тога човјека може ли ова околност бити потицајем да и даље штампа књиге у властитој наклади 2...

Изнио сам овај конкретни примјер да покажем, шта данас подгриза и оно парче приватне иницијативе на пољу сакупљања и издавања. пучких мелодија.

_ Још један конкретан случај.

Прије годину дана пошла, су два глазбеника, два моја пријатеља, сакупљати народне попијевке по хрватском Загорју, низ града В. Узели са собом оловке н папир, и дакако провијант. Дођоше ти они у једно сеоце, и намјера их намјери на времешну бакицу. -

— Ова сигурно вна' много старих попијевака! — развеселише се моја два. пријатеља, над пријатном ловином. Замолише. је дакле да им пјева нешто, онако из старинских времена. Старица се нећкала, да она, не зна, нека би господа ишла у бирцуз тамбураше питати, па да је она тријезна, да никако не може пјевати, осим ако би окусила добре капљице. Е, па моји пријатељи понудише старој своју букару. И кад је она пила, раскуражи се и запјева раздрагана »стару« попијевку;

»Zovi, samo zovi, Svi će sokolovi Za te život dati , , «

____Моја се два пријатеља, разочараше тога дана над још неколико овакових случајева, те се вратише кући без иједне старинске попијевке.

Ова су два елучаја, са. штампањем и окупљањем народних попијевака, карактеристична, те нам разјашњују околност, зашто наша мелографија до данас нема бољих резултата. |

Мелограф неће постићи своје сврхе ако свој рад обавља тек на излетима. Поготову не, ако то чини у крају гдје не позна народне душе ни дух његове глазбе. Мелограф треба да дуље времена живи међу народом гдје биљежи мелодије. Зато држим, да је посве крива мисао организовати у једном центруму сакупљаче, и разаслати их међу непознате крајеве. Ови неће постићи правих резултата Кухач је пропутовао све југословенске земље пак је могао издати тек око хиљаду ме-

82