Nova Evropa

лодијској линији. Чини се, дакле, да нам и та пучка глазба доказује, да су Маџари заиста забили клин међу сјеверне и Јужне Словене, штавише, да су можда раскинули једну испрва непрекинуту територијалну везу неке славенске нације.

Још се једна нарочито интересантна црта опажа код неких мелодија, приопћених у првој Жганчевој књизи. Има, најме, у њој мелодија. којима се завршеци (скок за кварту од субдоминанте на, тонику код мелодија у молу) потпуно подударају са завршецима, многих мелодија из Босне, што их је сабрао и објелоданио Куба, (»Вијесник босанског земаљског архива«). То нам опет на неки начин потврђује јединство душевности нашега, народа штокавскога нарјечја с оним дијелом који говори кајкавским дијалектом. Године 1920, издао је ЗАганец другу књижицу међимурских пјесама.

Не бих хтио претјеривати хвалећи преко мјере вриједност Жганчевих настојања, пак ћу казати, да друга књижица, није произвела толико изненађење као прва, јер пјесмице у другој књижици одају, углавном, исти дух као и оне у првој књижици, али свакако има и међу тим ме лодијама такових које се одликују својим особитостима, те ће пружити до: ста материјала за проучавање онима који би се хтјели тим осебитостима бавити, Но код друге књижице интересантна, је Жганчева музичка опрема, јер пјесмице нису напросто хармонизиране, као у првој збирци, него су музички (по мотивима) обрађиване. И при тој обради „Кганец је и те. како занимљив и оригиналан, код неких готово хипермодеран. И баш та обрада најбоље показује, да школовање у строгом стилу није запрека, да се појединац развије у модерном смислу: разлика, је у том, што компо: нист одгојен у строгој школи има јаснији поглед на посао и свој и туђ, и знаде својим, и модерним, комбинацијама подалти музички пробављив облик, док несолидно одгојени компонист ствара непробављив каов.

Осим ових двију изданих збирка, у којима су међимурске народне мелодије хармонизиране, има Жганец још двије збирке записака. међимурских пјесама, од којих једна садржи црквене пјесме што се пјевају по Међимурју. Друга збирка, свјетовних пјесама, врло је обсежна, и садржаје напјеве истих карактеристика као и мелодије у већ изданим књижицама. Ту је збирку Жганец понудио Југословенској Академији, која ће ту збирку, по свој прилици, објелоданити. То пјесмице нису хармонизиране, него је забиљежена, само мелодија и потпуни текст, Једно и друго дати ће обилат и занимљив материјал за проучавање и музиколозима и свима онима који се баве фолклористичним истраживањима. Она збирка црквених пјесама садржаје на, стотине занимљивих напјева, за које досада нисмо знали. Има међу тим напјевима и такових за које се може казати, да су настали било под разним упливима туђе црквене глазбене литературе било под упливом римекога корала, но и те је мелодије наш народ преиначио према своме укусу. Највећи дио тих црквених пјесама је ипак оригиналан, и наше народне провенијенције, те he та збирка (коју кани УКганец сам издати) значити издашно обогаћење наше црквено-глазбене литературе.

__ Са ово неколико редака желио сам приказати ганчева досадашња настојања, и његов рад на пољу наше глазбене литературе. Како је он