Nova Evropa

derne obrade, imaju izraz naše duše i našeg osećaja. Ovaj princip nalazimo već u Mokranjčevoj X rukoveti, u kojoj je pesma »Do tri mi puške puknale«, rekonstrujisana prema sadržaju, izgubila one orijenftalne melizme i dobila jedan čist stil, bez prekomerne sekunde na slogu »puške«, i koja, obradjena tako, daje izraz jednog dubokog bola i nečeg dalekog i mističnog u isto doba,

Shvaćen na ovaj psihološki način, sav narodni muzički materijal slovenskoga juga, bogat ritmički i melodijski, očišćen od mnogih uticaja — u južnim krajevima Orijenta, u severnim pak Zapada —, daće jedan naš južnoslovenski stil, u kome će čar istočnog uticaja i solidnost zapadnoga podleći psihološkoj sadržini, koju treba mi da damo, osećajniju i dublju nego što je to Zapad učinio, Jer, da završimo opet rečima. Debisija —: »Mi želimo slobodnu reč u muzici, nesvršenu melodiju i varijaciju i slobodu muzičke fraze, Mi želimo pobedu prirodne, slobodne, plastične, i ritmične muzike«, — ali, dodajmo mi uz fo, još samo, i pre svega: dušu, dušu, dušu, jer je ona glavna odlika slovenske rase, a ispoljava se u psihološkom gledanju na celi život.

Kosfa P, Manojlović.

Narodne melodije.

Naša muzička kultura počela je skupljanjem i beleženjem narodnih melodija, Na tome poslu naročito se ističe, na srpskoj strani, Kornelije Stanković, koji po uputstvu Vuka Karadžića beleži usmenu narodnu muziku, kao što je Vuk beležio usmenu narodnu književnost, Ali se Kornelije nije zadržao samo na beleženju crkvenih i narodnih melodija, on je njih i harmonizirao, i u tome poslu imao je pored sebe odličnog savetodavca, čuvenog profesora teoretičara Simona Sehtera, svoga učitelja, Nakon Kornelijeva dolaska u Веоgrad, 1875, počinju pevačka društva pevati naše narodne pesme, koje je on harmonizirao, Tada su sve pesme pevane pojedinačno, tojest svaka pesma pevana је kao zasebna celina, Docnije se javlja pokušaj, da bi se izbegla monotonija ponavljanja (često puta osmotaktovne) melodije, da se, po ugledu na primere iz strane literature, sastavljaju potpuri iz narodnih pesama za hor, Tome pokušaju stajao je na čelu Davorin Jenko, Oblik potpuri-a, za obradu narodnih pesama (popevaka), zadržan je kod nas kroz čitav jedan perijod od 40 godina, Njime su se služili svi muzičari koji su narodnu melodiju obradjivali za koncertnu upotrebu, Tek poslednjih godina, mladja generacija muzičara, pri obradi narodnih melodija, napušta taj muzički oblik, koji u stvari služi samo kao spoljašna ne i kao unutarnja i logička veza izmedju pojedinih melodija, U težnji za jedinstvom u umetnosti, muzičari i kompozitori novijeg vremena kod nas odbacuju oblik potpuri-a i vraćaju se u vreme Kornelijevo, obradjujući uvek samo po jednu narodnu pesmu za horsku koncertnu upotrebu, trudeći se da po mogućnosti iskoriste i ceo tekst dotične pesme, a sve u cilju umetničkog jedinstva i organske celine,

77