Nova Evropa

тичко-вјерска табора, истога. народа, који само злоупотребљавају ријеч »народ« или »нација«, да тиме прикрију праве разлоге што их дијеле. Да смо којом срећом од старих баштинили само једно име, да се дакле сви зовемо или Хрвати или Срби, ми бисмо данданас, поред свега што нас је вијековима дијелило и од чести још данас дијели, несамо били један народ него бисмо се сви без изузетка тако и осјећали, нити би кому долазило на памет да говори о два народа или двије нације; не би тому сметала ни разлика у вјери, иако би дабоме и код нас било трзавица међу сљедбеницима, обију вјера, како што их ето има и међу католичким и протестантским Нијемцима, али двојака вјера не би ни код нас цијепала и подвајала јединство народа. Нажалост, ту кобну баштину не можемо забадити, па ако искрено хоћемо да будемо један народу једној држави, онда, треба много разумности и попустљивости и с једнеин се друге стране, јер ми смо »Срби« и »Хрвати« тако испремијешани да. не можемо бити једни без других; ми смо права »сијамска браћа« кад једнога заболи, боли и другога, ако би један погинуо, нестало би и

гога. НА M. Решетар.

Osnovi jugoslovenske civilizacije.)

(Na prolazu za Beograd, G. profesor Cvijić, pozvan od Češkoga Univerziteta i Češko-jugoslovenske Lige da održi jedno predavanje u Pragu, dovorio je 8, oktobra t, 8, u sali prirodnjačkog fakulteta, o osnovama ји50slovenske civilizacije, Njeđovo predavanje donosimo po stenogralskim beleškama, koje je pisac pregledao, — Iz uvoda ističemo, da je predavač naglasio, kako mu je osobito milo što svoje misli o jugoslovenskoj i zajedničkoj slovenskoj civilizaciji može izneti u Zlatnome Pragu, u kome je najviše radjeno na negovanju slovenske uzajamnosti i oživotvorenju zajedničkih slovenskih ideala, Oseća se, rekao je, kao u svojoj zemlji, jer Južne Slovene i Čehe spajaju mnogobrojne veze koje su postale naročito mnogostruke za poslednja dva decenija, Zadivljavao nas je upravo onaj jednodušan način na koji su Česi, u smislu nacijonalnog zadatka, potkopavali dvojnu monarhiju, Nikad se u duhu jugoslovenski i češki narod nisu toliko približili kao za vreme Velikog Rata; i možda niko ne oseća toliko kao Česi i Južni Sloveni, da su njihove države postale na osnovu velikih humanih principa, koji su prevladali pred kraj Rata i na Pariskoj Konterenciji, pored svih drugih i drugačijih pojava, Zatim je nastavio ovako.)

Sada slovenski narodi imaju svoje samostalne države, u kojima se mogu slobodno razvijati i u kojima su sačuvani od otudjivanja, Ali je viši, pravi, i krajnji cilj slovenskih država, da stvaraju svoju vlastitu civilizaciju, i, s tim naporedo, tip države visokog morala, koja će celom svojom organizacijom biti namenjena radnom svetu, pa bio on ma koga zanimanja, Mislim ovo: da se slovenski narodi svojim

*) Ovaj će članak, usled važnosti predmeta i autora, izaći — štampan ćirilicom — i u beogradskom »Srpskom Književnom Glasniku«, Map. Ur.

212