Nova Evropa

између иноземства и властите земље.) Док је ова ситуација трајала, док је наиме валута стално падала, привреда тих земаља, могла, је, и крај светске привредне кризе, да нађе за себе захвално поље рада. Тако земље са слабом, или изразито лошом, валутом моментано и не познају проблема незапослености, који многим државама здраве валуте задаје толико бриге. Али, са све јачим падањем валуте, расту наравно и цене у унутрашњости, те са размаком од неколико месеци опћи ниво цена, једне земље приближује се валутарном паритету. Док траје процес падања валуте, траје дабогме и размак, тако да екепортна премија једнако постоји, и делује и даље на форсирање експорта. Али ако настане дужа станка, у паду валуте, опћи ниво цене у туземетву брзо ће се и лако изједначити са светским нивоом цена, и извозне ће премије сукцесивно нестати. Успе ли се стабилизирати једну валуту, па ма и на релативно кратко време, разне извозне премије престају аутоматски да делују и тиме настају такорећи нормалне прилике, када тек могу да делују природне привредне силе једнога, народа.

Поправи ли се дакле домаћа валута у знатнијој мери, настала би једна сасвим друга привредна ситуација. Пре свега, ако је једна валута, дуже времена. била на ниском нивоу, онда су се и цене у дотичној земљи прилагодиле томе нивоу; кад се онда валута нагло поправи, постоји опаеност да екепорт из дотичне земље буде парализиран, и да импорт стране робе стане долазити далеко јефтиније него продукција домаће привреде. То смо најбоље осетили ових дана, кад је нагли пораст наше валуте деловао у правцу, да су код нас американско брашно и американска маст били далеко јефтинији него ли наши властити, а ми — о иронијо! — извозимо маст и брашно. Овакав попзепз на први поглед можемо једино протумачити тиме, да су цене брашна код нас биле досегле светски паритет те да те цене није било могуће за тако кратко време знатно обалити. У оваким случајевима наглог пораста валуте експорт, у већини случајева, постаје немогућ, јер су услед високог опћег нивоа цена продукцијони трошкови у туземетву далеко већи него што се на извезеној роби даје заслужити. У том случају дакле домаћа продукција пропада, а беспослица се мало по мало помаља. Нагли пораст чешке круне, например, задњих месеца, знатно је деловао на чешки извоз и на чешку индустрију, и данас Чешка, попут осталих западних држава, стоји пред досад најтежим својим проблемом, пред проблемом беспослице.

До пред рат, све су државе продуцирале више мање уз исте увете. Тек изванредно богатство жељеза, или угљена, или боља радна снага, давале су неким народима нарочиту предност. Али та предност није била апсолутна, и нешто јача заштитна царинска политика била је, У већини случајева, у стању да подигне домаћу индустрију, односно да спречи импорт са стране. Кризе разних валута деловале су, да је утицај царине данас далеко слабији него пре рата. Консументи држава са здравом валутом у могућности су, да из земаља слабе валуте добију многе артикле далеко јефтиније него с помоћу властите привреде; док је опет консумент у држави са слабом валутом, где су продукцијони трошкови услед пада валуте знатно порасли, у стању да код поправка валуте из иноземства, далеко јефтиније подмирује своје потребе него ли у туземству. Поправи

254