Nova Evropa

унапред према постојећим направама, те да се рацијонално развије и усаврши. Особито приходи непосредних пореза зависе пре свега од нашег индустријалног и комерцијалног просперитета.

Индустрија у Словенији је, и према изјавама самих компетентних надијоналних економа и привредника из Србије и из других наших крајева, од прворедне економске важности за обнову и снабдевање наше младе државе. Она је поуздан стварни темељ за њен читав индустријални развитак, за етапну индустријализацију оних страна наше претежно аграрне земље које имају да у будуће граде себи своје нове индустрије. Индустрија у Словенији, са својим направама, са својом праксом и својим искуством, фундамент је ин полазна тачка ва нашу господарску еманципацију у индустријалном погледу, утолико више, што вежба и школује стручне људе, и буди смисао и разумевање за индустријски рад.

Индустрија у Словенији, напокон, од првенствене је важности за снабдевање многих потреба и лиферација за државу M војеку.

Ово ву главни моменти, који доказују велику економску важност индустрије у Словенији. Стога је, држимо, доказана и прека потреба, да се тој индустрији посвети особита пажња од стране државе, и од стране. оних јавних фактора који имају да се старају о народногосподарском блавостању државе. | |

Као што и иначе у свету, у осталим државама, налази се моментано и наша индустрија у Оловенији у особито тешким приликама. Њој треба сада нарочита нега и потпора, да би савладала све тешкоће које су настале са прелазом у нови економски положај, иако су ове свакако само пролазног значаја. Високе цене сировина и свих потрепштина, стално повишавање плата и надница, осетљиви јавни терети и дажбине, оскудица, угљена, голема несташица новца, већ су по себи саме неповољне компоненте за индустријски рад. К томе долази још по нас управо катастро-

фално неповољан моменат: лош саобраћај између Словеније и осталих

покрајина наше државе. Индустрију, у томе погледу, погађа најтеже то, што већ читаве месеце постоји права блокада нашег железничког саобраћаја; читаве је већ месеце саобраћај преко Загреба из Словеније такорећи затворен. Залихе се множе у огромним количинама по екладиштима; јер, унаточ порука и преке потребе на страни конзумената, па и саме државе, средстава за пренос нема. Индустрија, која већ и за редовни обрт треба велика. новчана, средства, даномице се све више задужује код новчаних завода: она мора за кредите плаћати силне своте, а услед несташице новца по новчаним заводима све је више спречена у редовитој набавци својих потреба. Јасно је, да у таким приликама индустрија долази све више у за висност од новчаних завода, јер у свом мучном полежају мора прихватити сваки увет. Била би погрешна привредна политика за целу земљу, ако и Народна Банка не би уважила са-

дашње озбиљне потребе наше најважније индустрије, јер јасно је, да у

данашњим приликама, не може бити говора о рацијоналном обртовању.

260