Nova Evropa

mački Car Vilhelm II zabeležio je u svom dnevniku razgovor koji je imao sa Lavom XI, nedugo pre Svetskog Rata, Papa je rekao, da Nemačka mora postati mač- Katoličke Crkve, Car se začudio i odgovorio je, da više ne postoji Rimsko Carstvo Nemačke Nacije, i da su pretpostavke postale druge; ali je papa ostao pri svom, 1 naslednik Lava XII, u svom posredovnom predlogu za mir u Svetskom Rafu, dobro zastupa interese dva carstva i apostolskog kraljevstva ugarskog, ali se slabo seća Hrvata, Slovenaca, i i Čeha, kojima su Nemci o glavi radili,

Svevlast je za smrine i grešne ljude uvek veliko iskušenje, kojemu malo ljudi odoleva, „Biskupi, svećenici u rimokatoličkim sloyenskim zemljama, dosta puta su bili primorani da vode borbu protiv zloupotrebe papske svevlasti zbog· povreda nacijonalnih ili moralnih interesa, Sve su te borbe imale kao cilj emancipaciju: borba apostola slovenskih i njihovih učenika u Moravskoj, ı Jana Husa i Husita u Češkoj, i borba Andrije arcibiskupa kranjskog (koji je u istom veku u kojem i Hus mučeničku smrt pretrpeo), i borba glaбођаха и Dalmaciji, i borba biskupa Štrosmajera u Hrvatskoj protiv papske nepogrešivosti, i borba, ili bar pokušaji. borbe, ЗОНЕ jugoslovenskih katoličkih prvosveštenika, :

Svevlast Papstva, i političko favoriziranje silnih na štetu.slabih, dobila je u rešenju o nepogrešivosti papskoj jako uporište, i mo= gućnost emancipacije oblasnih crkava od papske stolice postala je minimalna, Kako su nemački biskupi mislili o papskoj перобге5vosti, vidi se iz rešenja o tom Katoličkog Sabora 1871: »Odbacujemo otimačinu koju je izvršio, što se tiče episkopskih prava, Pije IX tim što je sebe proglasio za univerzalnog episkopa, a od episkopa napravio svoje vazale«, Što su osetili pojedini episkopi, Još su življe osetili vodeći duhovi u pojedinim crkvama, kao što je bio vladika Štrosmajer u hrvatskoj crkvi, Na kraju su i naša braća rimokatoličkog zakona uvideli, da bi im bolje konvenirala emancipacija biskupa od univerzalnog biskupa u Rimu, Kad bi domislili misao do kraja, teško da ne bi došli do zaključka do kojeg su u svoje vreme došli monah Sava i njegov otac Stevan Nemanja, Samo je avtokefalnost u Zapadnoj Crkvi teže izvojevati nego u Istočnoj,

Rascep Crkve na dvoje, dakle, nije se dogodio zbog dogmatskih razlika nego zbog otimanja o prvenstvo vlasti, protivno naredbi Isusovoj, da se učenici njegovi ne otimaju o vlast nego da prvi medju njima bude koji svima posluži, Ne odgovara propisima Evandjelja, zbog nezadovoljenog vlastoljublja ili zbog sitnih razlika u učenju, odlučivati od zajednice čitave crkve, Pri odredjivanju ko je hrišćanin, merilo je ljubav a ne učenost, »Po ljubavi će se poznati, da ste moji učenici« A reči bez ljubavi su ništa, »Ako ko i andjeoski jezik govori, a ljubavi nema, ništa je«, piše Apostol Pavle,

novom položaju naših plemena jednog prema drugom, prirodno bi bilo da se i crkve naše približe, jer je žalosno, pa i nemoralno, da ostanemo pri praksi, makako ona stara bila, da se mrzimo zato što se u nekim veroispovednim pitanjima razlikujemo. Mi

5)