Nova Evropa

smo već došli do tog, da nam зе čini da ispunjavamo versku dužnost, ako jedan drugog mrzimo, Za tu sablazan krivci će kad tad odgoуаган, i -

Približenje naših veroispovesti bio bi postulat i hrišćanske ljubavi i nacijonalne svesti, Ne može se ni misliti, da se to približenje može iznuditi, To se s pravoslavnima u bivšoj dvojnoj monarhiji kroz stotine godina pokušavalo ali bez uspeha, Da mogu naše Crkve o tom rešavati, nužno je da imaju svoje samoodredjenje. Ne može doći do približenja, ako makoje od njih rešenje zavisi ne od volje naroda i klera nego od neke vrhovne vlasti koja se nalazi izvan naroda.

Veliki i jaki narodi izvojevaju sebi i crkvenu samostalnost u raznim oblicima, održavajući vezu s materom crkvom ili kidajući, U Istočnoj Crkvi proglašavanje samostalnosti nije išlo tako teško kao u Zapadnoj, No i zapadni narodi znali su sebi izvojevati crkvenu samostalnost, Sveopća crkvena monarhija je lepa zamisao, ali za zemlju nešto suviše idealno, a nema ničega goregS od izopačenja idealnog, Nema ljudi koji jednako vole tudj narod u državi kao svoj, i koji većma vole nebesko carstvo nego zemaljsko, Kao što je za naše stare bila politika a ne dogmatika Grčke Crkve ono što ih je prisililo da traže avtokefalnost, tako je danas smetnja jedinstvu papska politika a ne dogmatika, Kao što će se za države pre stvoriti medjunarodni sud nego jedna svetska država, tako isto, mislimo, da je lakše izvedljivo jedinstvo Crkve na saborima nego na monarhijskom osnovu.

prota Milutin JabPšić.

Католичка Црква, и Држава.

Сваки, који истински љуби ову нашу Југославију, н који јој жели трајан и срећан опстанак, — био он Србин, Хрват, или Словенац, — мора жељети, да се она тако уреди, да буде једнако драга мајка свој деци својој, да све у њезину крилу једнако вољко осјећа сваки грађанин ове државе. ___Само узајамна слога ни љубав кадра је то извести, и ко иде затим да се то получи, иде занста за узвишеним и племенитим циљем. Зато пак треба понајприје да се одстрањују поводи за смутње и раздоре, који безувјетно слабе државу и унутра и вани.

У нашој текар уједињеној домовини имаде многошто из чега би се могли родити поводи за смутње и раздоре, кад је засебан државни живот од толико вијекова и хисторијски развитак појединих дијелова данас уједињеног народа нашег створио У њему толико особина. Ми ћемо со овдје осврнути на, вјерско и црквено питање.

ЖХисторија нас учи, да је у животу народа и држава вјерско питање било вазда од највећег значаја. Коликогод пута се у државном животу хтјело погазити вјеру, коликогод пута се покушало уредити државу · 608 вјере или против вјере, сваки пут су настајале борбе и катастрофе. Послије сваке такве катастрофе пробила. је свагда у народима свијест о важности

6