Nova Evropa

дило ни једном од наших језика. Овом приликом упозорили бисмо узгредно нато, да се у српско-хрватској пауци употребљавају многи изрази немачког, односно турског, порекла, који би се лепо дали заменити чисто словенским коренима, како их већином употребљује словеначка наука. На сваки би начин надлежни фактори требали да обраћају пажњу већ сада нато, да се за нове појмове не уводе на разним странама различите речи.

C тога би гледишта, дакле, у погледу језика, задатак наше генерације био оцртан. Онде где је један језик од преке потребе (например у команди војском), он је већ заведен, и нико се противу тога не буни. У осталоме држимо, да је довољно засад задржати се на стварању заједничке терминологије, — а све друго оставимо будућности. Било би, по нашем мишљењу, на сваки начин преурањено ићи даље, и шкодило би баш самоме јединству, које не може бити спољашње или насилно изједначавање, већ што интензивније међусобно упознавање на основу узајамног поштовања и узајамне пожртвовности. »Униформно« не може и не сме да нам буде идеал; није ли толико пута опевано шаренило и мпоголикост наше лепе богате домовине жив и сталан протест противу свакога униформисања% И с тога разлога не треба допустити, да. се међу брадом без потребе стварају »проблеми«, а понајмање још ради разлике у језику.

На крају крајева, наше јединство не смемо посматрати само с државнога гледишта. Ми имамо једни другима више да дамо него само државу, јер држава је у својој суштини само правни облик заједничког живота, успостављен политичким средствима. Љубав Словенаца, међутим, наспрам Срба или Хрвата, мора ићи непосредно, а не с помоћу појма државе. Држава, има. да буде њен продукт, а, не њен увет. Наша, љубав мора ићи и даље, преко граница наше државе, и до онб браће која не живе у овој нашој држави; и са њима, се морамо што тешње душевно везати и одржавати јединство. А ако би икад судба хтела, — што Боже сачувај -— да и ми овде не останемо на. окупу, као што смо сад, у истој држави, наша међусобна љубав услед тога не би смела попустити или угаснути. Она мора: остати свагда будна и свагда иста; зато треба, да на њу гледамо несамо се

гледишта државе, већ колико је год могуће с гледишта словенства и

човечанства. JI. Питамиц

Slovenci i zakonodavstvo.

U nizu onih pojava koje su doprinele da se je stvorilo »slovenačko pitanje«, u smislu prepreke za amalgamovanje triju naroda, jedna je od najvažnijih: pogrešno zakonodavstvo, Nevaljana administracija, koja je glavnim uzrokom životnih neprilika, oneraspoložava široke niže slojeve ; ali pogrešno zakonodavstvo uzbudjuje i uzbunjuje intelektualce, koji su uvek bili, a i treba. da budu, nosiocima državne misli, Austrija je postupala sa Slovencima kao prava maćeha, ali im je pružala bar tehnički doterano zakonodavstvo, Sve do Svetskoga Rata bili su u njoj zakoni uistinu zakoni, i, bar u formalnom smislu, bez mane, Tek za vreme Rata росен su državnici u Beču da rastežu zakone na Prokrustovu Po-

69