Nova Evropa

номске односе, преокренуо многобројне вредности, испретурао толико. појмова, и припремио повољан терен за друштвене болести као што је тфашизам. Климатске прилике и географски положај Апенинског Полуострва имали су, несумњиво, утицаја на постанак и формирање фашизма. Његови главни узроци, пак, леже у привредном развитку и социјалној структури Италије. Покушаћемо, само у неколико крупних потеза, да изнесемо те узроке, јер ће они најбоље открити суштину фашизма, његов значај, и његову историјску улогу.

Привредни развитак Италије почео је узимати велике размере нарочито у последње време пред Рат. Ово важи нарочито ва, индустрију.- Пред Рат, и за време Рата, својим наглим прогресом, индустрија врши у унутрашњости Италије читав један економски и социјални преображај. Индустријализација, је покрочила крупним корацима, упркос неповољних природних услова, и индустрија је све више привлачила широке масе оголелог сеоског становништва, бацајући их у загушљиву фабричку атмосферу индустријских градова Северне Италије. Ти су индустријски градови били већ познати са, свог на. најнижем ступњу стојећег и најнепросвећенијег радништва; са такозваног »лумпенпролетаријата«. Доласком пауперизованих се. оских синова, вршио се нов процес сливања, и међусобног стапања. Модерни пролетаријат водио је своју чисто класну борбу, и у својим политичким и привредним организацијама имао је добру школу, док је маса овог полупролетаријата одувек била, склона синдикалистичким методама борбе и приступачна анархистичкој пропаганди. Овај је моменат од велике важности за. разумевање појаве фашизма. — Међутим, и поред свег свог индустријског напретка, продуктивна моћ Италије показала се недовољном да. би могла запослити сву своју радну снагу; густоћа, становништва била је већа него у Немачкој, — она, је износила 188 становника, на квадратни километар. Шта је друго остајало многима од ових потомака, старога, Рима. до да св отисну преко океана, или да иду на рад у другу коју суседну земљу. И доиста, на десетине хиљада талијанских радника напуштало је Италију и одлазило на посао у иностранство, После Рата, када се више није могло ићи ни преко океана ни у суседно иностранство, у земљи је завладала беспослица, и ти невисељени исељеници чиниће изврстан материјал из кога ће фашизам рекрутовати своје легије. Индустрија, која се за време рата развила више него што је то допуштала привредна снага земље, прва је пала у велику кризу. Ови се још сећамо оног перијода велике индустријске кризе у Италији, 1920 године, када је довољно било да се тек помоли страшна, неман беспослице па да усталаса, оне радничке масе, пуне јужњачког темперамента, револуцијонарним расположењем и склоношћу ка непосредним акцијама. Једно кратко време, у јесен 1920, на фабрикама, по Северној Италији виле су се већ црвене заставе, по улицама се гласно клицало совјетима и громко певала »Интернадијонала«. Затим је дошао крах, — диктатура пролетаријата, била, је срушена тек што је почела да. се рађа. Она је била мртво новорођенче, она је остала »политички футуризам«.

И тада, у таквим приликама, у радничким редовима, у оним његовим

најнижим слојевима, отпочео је да се врши један нагли психолошки прео- .

крет. Под непосредним утиском пораза, напуштене и растурене, разоларане у вође које су се уплашиле од своје рођене храбрости, тражећи излаза, из

141