Nova Evropa

| funkcijonisanje državnog aparata, Za nas je najbolji sistem švajcarski, за тег етепдитот 1 пагодп тргауотхаКкоподаупе inicijative, dopunjen još pravom naroda, da u izuzetno: važnim, ustavom predvidjenim, prilikama, može smeniti i zakonodavno telo i upravnu vlast, Takav sistem uzdigao bi zemlju moralno i vaspitao || narod politički, Lakše je narodu proceniti vrednost izvesnih zakona | neđo proučiti dušu svojih izbornika, Narod se manje vara kad je reč

o činjenicama nego kad se radi o ličnostima koje su živi ljudi, Bez ovih ustanova, koje predvidja naš program, vlast državna ne bi bila u rukama naroda, nego bi je držala jedna manjina narodnih poslanika ; a ova je uvek podložna i korupciji, i strahu od nepopularnosti, i prelastivom uticaju pojedinih autoritativnih političara, i trenutnom zanosu, Zdrav instinkt masa bolje čuva državu nego mnoge knjiške zablude s kojima eksperimentišu pojedini političari,

| Naša republika, napokon, treba da bude i socijalna. To je njen najvažniji zadatak, Kad je politička vlast u rukama narodnim, lako je republiku stvoriti socijalnom i solidarističkom : sprečiti nagomilavanje bogatstva u ruke pojedinaca i udruženja ; nacijonalizirati i socijalizirati sve glavne izvore narodnog bogatstva; obezbediti državi i radnicima dovoljan udeo u svim velikim poduzećima ; umanjavati sve više klasne razlike; uništiti pauperizam i sva zla koja on izaziva! Što potpunija gradjanska ravnopravnost, što veća socijalna jednakost, što pouzdanije onemogućavanje svake klasne i pojedinačne eksploatacije, uništenje svih privilegija — to je naš glavni cilj, Mi hoćemo republiku koja će se držati voljom narodnom, jer se monarhija drži silom bajoneta. Mi hoćemo republiku u kojoj je narod gospodar svoje sudbe, a ne monarhiju u kojoj je on samo podanik jedne privilegovane manjine, Mi hoćemo republiku u kojoj će naći blagostanje najšire narodne mase, a ne monarhiju u kojoj će narod biti ekonomski podjarmljen od moćnih državnih klasa,

> Jaša M. Prodanović.

| О Савезу Земљорадника.

У току година, 1916 до 1919 водили су се разговорн, међу неколицином пријатеља села н сељака, о стварању једног земљорадничког савеза, као основе за одбрану класних интереса нашег сељака, и за уређење државе уопште. Главни разлог овим разговорима био је, што земљорадник и његови интереси код нас никад још нису представљани и заступани непосредно него увек посредно. (Тако је у Уставотворној Скупштини од 419 А | народних посланика, било само 98 земљорадника; у целој Радикалној Стран| пи било је 77 неземљорадника а само 14 земљорадника, док је код демократа, несразмер био још већи: 78 према 0! У првој законодавној Скупштини било је тек 68 земљорадника а 190 неземљорадника, који су заступали углавном интересе противне земљорадничким интересима. Плод ових разговора, био је састанак — Велики Збор — земљорадника у Великој Плани код Смедерева, (1919), иза којег је дошао Конгрес у Београду (у августу

=

290