Nova Evropa

у Њујорку, — али Фостер није наишао на удицу. Баланов је исказао још много тога, али би нас предалеко одвело да то, ма ин укратко, овде пренесемо.

Шта одговарају на све то они које Баланов оптужује“ — Са службене стране, као и од стране детективских агенција, поричу се све тврдње Баланова. Признаје се једино, да је он лично био у њиховој служби; али да је као непоуздан отпуштен. Баланов би, према, тому, био само »радикалеки шпијун«, који да је и код владине тајне службе, и у служби агенција, уходио у корист радикалада.

Ко говори истинуз То је најтеже рећи, јер то нико не зна. А и тешко је рећи, стога што све што је исказао Баланов може бити истина а може бити и лаж. Исто вриједи и за његове противнике. Иза кулиса. индустријских и политичких сукоба у Америци, све су сплетке и инеценације могуће. Ту човјек никада не зна шта се под површином екрива. иза ове или оне појаве. У организацији, у друштву, у политичкој скупини, нарочито код радничких и радикалнијих елемената, човјек не зна ко је ко, да ли је овај или онај вјеран друг или детектив какве агенције, најамник каквог страног интереса; не зна, кад неко говори, да ли говори као искрен борац ствари или као агент провокатор.

Тешко је ипак помислити да све што је Баланов казао може бити истина; као што је тешко и вјеровати да све то може да буде тек пука инеценација вјештог адвоката у одбрану своје клијентеле. Свакако је карактеристично и за ову земљу, и за вријеме у којему живимо, да до оваких неказа може доћи а да се не зна тачно ко говори истину a KO прање 2

Чикаго, марта, 1923. Вуко.

Ekonomski pregled,

Kisela voda i korupcija, (Jedan slučaj za mnoge.)

Vrelo lasinjske kiselice {srez Pisarovina, okrug zagrebački) državno je dobro. lako nije prvoga reda, to vrelo ipak odbacuje lep dohodak — zakupniku, Zakupnik je već od čitavog niza godina, G. Jeroslav Bartulić iz Zagreba, Imamo pri ruci sve podatke koji se odnose na zakup ovog državnog dobra, te držimo da nam je dužnost izneti ih pred javnost, da se vidi kako, usled korupcije, ono što treba da ide u državnu kasu nestaje u džepu pojedinih spekulanata koji znaju gde treba »podmazati«.

Naredjenjem Ministarstva Finansija, Generalna Direkcija Državnih Dobara u Beogradu, raspisom od 29, VI, 1922 broj 3671, odredila je za dan 18, avgusta 1922 licitaciju za uzakupljenje kiselog Lasinjskog Vrela na vreme od tri godine, sa iskličnom cenom od 10,000 dinara. Jednim kasnijim naredjenjem, Ministarstvo je tu svotlu snizilo, bez motivacije, na Din 6,000, Na dražbu su pristupili lično tri dražbova-

340