Nova Evropa

/

kurs u Cirihu nego opšti nivo cena kod nas, koncem 1922 i koncem 1920, onda bi taj nesrazmer u vrednosti bio još daleko nepovoljniji,

Uzroke ovoj abnormalnosti nalazimo u tome, što je vrednost našeg novca daleko brže padala nego što je opticaj novčanica rastao. Tu pojavu imamo u prvom redu da pripišemo. činjenici, što smo ovih poslednjih godina imali stalnu pasivnost naše platežne bilance, koja je sa svoje strane učinila da je kurs naše valute daleko dublje pao nego što bi to prema inflaciji godine 1919—1921 bilo potrebno i prirodno, Iz gore navedene tabele možemo sebi da stvorimo još i jedan drugi zaključak; naime, da kvantitetska teorija o inflaciji, barem u koliko se nas tiče, ne vredi potpuno, i nije uvek u stanju da protumači pad jedne valute, Jer, prema porastu novčanog oplicaja, dakle po veličini naše inflacije, naša valuta ne bi smela tako duboko pasti kao što je ona uistinu pala, Kako je, medjutim, pad vrednosti naše movčanice bio daleko jači nego brzina kojom je rastao opticaj, to su naravno i novčanice u prometu iz dana u dan predstavljale manju vrednost, te se onda ni naš celokupni novčani i kreditni saobraćaj nije mogao normalno i nesmefano razvijati,

Iz ovoga sledi važan zaključak: da sama inflacija nije, barem ne u punoj meri, skrivila današnje nisko stanjenaše valute,

Da još bolje ilustrujemo našu situaciju u tom pogledu, dajemo niže jednu tabelu novčanog opticaja svih onih država koje bilo da imaju zdravu valutu bilo da je njihova valuta bolja nego naša, Radi lakšeg pregleda, sve je pretvoreno u švajcarske franke, i to po kursu od 31. decembra 1922; a za bazu je uzet opticaj u švajcarskim francima koliko bi dolazio na pojedinog stanovnika, Naravno da smo svesni toga, da se ovaka uporedjenja ne smeju primati za gotovo bez opreza. Da li jedna država ima, u relaciji prema drugim državama, prevelik opticaj novčanica, odlučuje nesamo privredni razvitak dotične države nego i razvitak tehnike novčanog poslovanja, naročito da li je, i u kojoj meri, razvijeno kreditno i novčano poslovanje bez upotrebe gotovine. it, d, Evo dakle naše tabele (vidi tabelu na idućoj strani).

Iz ove tabele jasno se vidi, da je naš faktični opticaj daleko manji nego kod i jedne države sa boljom valutom ne8o što je naša. (Relaftivno niski opticaj u Velikoj Britaniji na pojedinog stanovnika mora se pripisati činjenici, da ni u jednoj državi nije čekovni i klirinški promet tako razvijen, tako da se vrše silne isplate bez Sotovine.) Kod nekih je država, kao naprimer kod Francuske i Holandije, kao što se vidi, novčani opticaj prosečno za 15 puta jači ne8o kod nas. Sama Češkoslovačka, čije su prilike s obzirom na razvitak zadnjih godina najbliže našima, ima opticaj za skoro 6 puta jači nego li mi, Istina ie, doduše, da su sve ove države u privredi daleko naprednije od nas, ali ipak ne u tolikoj meri da bi to opravdalo ovoliki disparitet,

Prema tome, jasno je da naš novčani opticaj, ni s obzirom na razvitak u zadnje vreme ni s obzirom na odnose prema. drugim državama, nije tako neznatan da bi opravdavao deflacijonu politiku po sva=-

320