Nova Evropa

Bar nama tako izgleda, ako se ne varamo (što je uvek potrebno dodati kad je o G. Radiću reč), da je Radić napokon došao do uvidjavnosti, da sa svojom politikom ne može nikad prodreti, i pobediti, u Beograđu, ako za nju ne zadobije i Srbe, — bar jedan deo Srba —, ili ako ne udje u koaliciju s njima, Koji bi to Srbi, upravo Srbijanci, mogli biti, to njemu dabogme nije još jasno; ali teško da i sam veruje da bi to bili, ili da će to biti, G, Pašić i njegovi radikali, S njima je on prihvatio razgovore samo iz faktičkih razloga: da bi unapred kompromitovao i otežao svaku njihovu eventualnu nmnasilnu akciju prema njegovoj stranci i ostaloj opoziciji, te da bi tako još bolje učvrstio svoju popularnost u narodu i svoj ugled na strani, Mora da je znatna pometnja u glavama. radikalskih kaponja, i da ih je teška nevolja nagonila na pronalaženje izlaza iz momentane situacije, kad su ovako naišli na lepak Radiću, koji ih evo sad, još u toku pregovora, naziva pred celim svetom »cincarskom bandom, kapitalističkom i razbojničkom«, koja »sve drži u svojim pandžama« i »pljačka ovu našu zajedničku državu«,. Ali neka oni te komplimente medjusobno rasprave i obračunaju kako znaju, i kako im njihovo lično i stranačko »dosfojanstvo« nalaže; nas u ovom času mnogo više interesuje dalji rasplet, ili bolje zaplet, koji bi mogao nastupiti usled toga što se u glavi hrvatskog seljačkog tribuna napokon počela kristalizovati misao, da on ne može u Beograd dok ne načini savez, ili bar dok ne veže veze, sa nekima od Srba, upravo od Srbijanaca,

Ova ideja, — ako se nekim perverznim slučajem ne izvitoperi i ne udari opet u stranu nego ako podje normalnim pravcem, — тоrala bi, po našem mišljenju, u današnjim prilikama, uskoro dovesti do razgovora i pregovora izmedju Radića, i celoga njegova bloka, na jednoj strani, i ostalih srbijanskih političara, mimo radikala i Velikosrba, na drugoj strani, Najprirodnija veza bila bi, dabogme, izmedju Seljačke Republikanske Stranke i Zemljoradničke Stranke, Da je sreće i pameti, na obema stranama, ova bi veza odavna bila već načinjena, i naš bi politički život danas, u tom slučaju, išao drugim, pravilnijim, tokom, Nažalost, pogodni časovi za ovo vezivanje prošli su neiskorišćeni, i danas, nakon unutarnjih trzavica i svadja medju zemljoradnicima, i nakon njihova. poraza pri izborima, izgled za ovako rešenje pitanja ne dolazi u prvi red, Mnogo bliža veza, upravo jedina koja bi imala ozbiljna izgleda na uspešno rešenje, bio bi danas sporazum predstavnika Hrvata, Slovenaca, i Muslimana, sa G. Ljubom Davidovićem i njegovom grupom, koji bi sporazum onda obuhvatio i sve ostale opozicijone grupe u Skupštini i van Skupštine {osim, verovatno, Pribićevićevo krilo demokrata). Taj sporazum morao bi počivati nesamo na ulfanačenjima u pogledu revizije Vidovdanskog Ustava, i što je s tim u vezi (podela na oblasti, avtonomije, ime države, i t, d,), nego, više svega, na inaugurisanju sasvim nove političke orijentacije, u smislu klasno-socijalnog i čovečanski-miroljubivos vodjenja narodne politike, bilo pod kojim vidom vladavine (monarhije ili republike). Da su ovi zahtevi sadržani u programu hrvatske seljačke stranke G, Radića, to je svakom dovoljno znano iz onog što

356