Nova Evropa

Ekonomski pregled.

Криза наше индустрије.

- Од 22. априла до 1. маја ове године, већи део наших индустријских предузећа, концентрисан на, Загребачком Збору, даће нам опет слику нашег привредног развитка. Поређани по групама и скупинама, и дотерани до извесне савршености, даће нам уједно утешљиву слику нашег индустријалног развића. Код многих предузећа моћи ћемо да утврдимо знатан на предак према прошлогодишњем стању, а читав низ нових предузећа, приказаће се први пут суду јавности. Загребачки Збор 1928, још више него Загребачки Збор 1922, битно ће се разликовати од предратних зборова, на којима су се приређивале »веселице« и забаве док је сама пословна страна. била споредна. Ипак, сав тај сјај оваке смотре изгледа, нам, ако мало дубље промотримо моментану ситуацију наше индустрије, помало сличан оним прослављеним потемкиновим селима из доба Катарине ЏП: на самом Збору видећемо додуше веома лепе стране сваког појединог предузећа, квалитете продуцираних артикала. дотераних и углађених, како то већ приличи једној добро -приређеној изложби; али унутарње стање преду“ зећа, и појединих, и свих скупа узетих као једна, целина, Збор нам наравно неће показати. И несамо да нам неће показати, него ће настојати да, нас својом спољашношћу заблешти и заведе у блудњу, те да и онде још глоламо цвеће где прв већ и корење подгриза!

На први поглед, изгледа смело и парадокесно, управо на дан отвореља. овогодишњег Збора, када ће масе посетника из свих крајева наше домовине да похрле и да се диве нашем индустријалном напретку, говорити 0 индустријалној кризи. Али ономе који познаје изблиза ствари, сав тај сјај и раскош, сви ти скупни и посебни павиљони, нису у стању да прикрију право стање наше индустрије данас, и да нас спрече да. управо у очи н за трајања Збора загледамо слику једанпут и са њене друге стране.

До пред Рал, о неком нашем индустријалном развитку, У правом смислу речи, није могло бити говора. Неколика. већа предузећа, основама, углавном на природним предусловима у пречанским крајевима; затим, неколика предузећа, која су углавном живела о државним лиферацијама, предратне Србије, — и приказ наше предратне индустрије био би готов. Након Рата, велике потребе наше привреде, па фиктивно благостање створено у првим данима инфлације, те нека нарочита поратна, »пеихова« стварања новог и великог, деловали су, да на све стране ничу нова. предузећа, баш као да се је хтело преконоћ све оно надокнадити што се кроз деценије пропустило. И тако је постало на стотине нових индустријских предузећа, великих и малих, потребних и непотребних. Већ из овог и оваког постанка дало би се закључити, да се наша индустрија налази у кризи код данашњих прилика. 'То, уосталом, нико и не пориче, ниги настоји да то прикрије. Далаче, и индустрија скоро читавога света просживљује данас тешку кризу, и милијони радне снаге не могу да дођу до правог посла. Јасно је, међутим, да узроци ове кризе нису свугде исти, као што ни последице нису једнаке. Без обзира на узроке који су, више мање, изазвали опћу светску привредну кризу, ми ћемо овде покушати

359