Nova Evropa

Mesto književnog pregleda. Odlomci iz dnevnika Djaka-Narednika.

(Dobili smo na prikaz Rhnjigu prof. Marha Jahovljeuića »Iz Rata i Emigracije«; mesto pribaza na fu žalosnu Phnjigu, donosimo odlombe iz dnevniha jednog djaha-naredniha srpshe vojshe, boji ima puno više razloga da piše za pofomstvo povest svoga vremena nego zaludni dežurni pisari biuše emigrantshe srpshe i crnogorshe vlade, u Ženeui.)

|

..,, Tri godine ropstva tako smo proveli; u suzama, pesmi, ı muzici, Naoružani nadom i maštom, muzikom i pesmom, savladjivali smo glad, tifus, i hladnoću, Čitali smo Consolatio Philosophiae od Bojecija, revnosno negovali unutrašnji dijalog, i stojički očekivali smri, Al, u poslednje vreme, i najuvereniji počeli su da gube veru i samopouzdanje, Svako jutro, u stogu svetih mrtvaca na blatu pod vedrim nebom, mi smo ravnodušno i sebe uračunavali tu, kao da to i #геђа да ђиде,,,,

U meni čežnja za Zemljom Bolova — kako smo nežno zvali пази milu Srbiju — rasla je i bivala iz dana u dan sve većom, Za mene, octadžbina nije bila više rodni kraj koji treba braniti, Ona je postala simvolom budućnosti, simvolom svih mojih želja i namera, — ideal, Da opet dodjem jednom do nje i da vidim tu idealnu zemlju, to je bila za mene živoltna potreba, Kako ću u tome uspeti, razmišljao sam i danju i noću,

2.

Bilo nas je više koji smo stenjali pod istim pritiskom neobuzdane žudnje i koji smo imali slične smerove, i svi smo dahnuli dušom kad od strane zarobljeničke komande bi dozvoljeno i. djacima-narednicima da mogu ići na rad, pod uslovom da se svojeručnim potlpisom odreknemo svih povlastica, i da ćemo raditi najteže poslove, 1 jedna partija djaka naskoro je otišla ispraćena muzikom i pesmom od strane drugova, Ja sam ih posmatrao kako odlaze, suznih očiju gledao sam kako se gube u daljini, žaleći što i ja nisam medju njima! Moja molba: za rad bila je odbijena s primedbom, da starešina djačke menaže ne može ići, Dam drugovima ostavku na to zvanje i odmah podnesem drugu molbu sa pismenom izjavom — fo se izrikom tražilo — da se odričem dnevnice, i da ću sve raditi, Ali i ta molba bude odbijena, Onda, preko jednog vojnika-stražara, kradom ispošljem molbu samom austrijskom vojnom ministarstvu u Beč, ı kroz deset dana zarobljenička komanda saopšti mi da ću se kroz koji dan krenuti za Madžarsku, na Karpate, 6de ću kod zarobljeničkog nadzornog oficira biti tumač za srpski i ruski jezik, Kad je svanulo jutro moga polaska iz žica, zamolim da me još tri druga mogu otpratiti do stanice, razume se pod pratnjom dvaju stražara, Žatim se oprostim sa ostalim svojim dragim sapatnicima i, izlazeći iz »lagera«, popretim stegnutim pesnicama ovom groznom mestu, gde ljudi pasu travu,

367