Nova Evropa

— Gospodin major nalazi, da je moj slučaj vrlo ozbiljan, On hoće lično da me odvede u jednu ovdašnju bolnicu, jer je nužan kliničan postupak, Idite natrag i odnesite ovaj protokol G, šefu policije !

Obojica pozdraviše i odoše, Brzo bacim torbu na ledja, pažljivo se izmigolim iz ambulaninog dvorišta, i uskom Devojačkom Ulicom izadjem kod dvora. Kod »Londona« zatražih jednu sobu, ali бозНјоničar odđovori da su sva odeljenja гекуштапа, Kod »Slavije« me dočeka isti odgovor, Samo tu, na moje navaljivanje, jedan hotelski momak ustupi mi svoju sobu do mraka, .

Razbudio sam se tek kad me je momak prodrmao, Kroz prozor su već prodirali bledi mlazevi tek zapaljenih lampijona. Uputim se sporednim ulicama...

21.

Patrole su krstarile ulicama, a ja bih čas trčao a čas zastao pod kakvu senovitu lipu, i tu, šćućuren i mali, sačekao da me mimoidju, Na Topčiderskom Brdu, pri prolazu kraj stražare, pozdravi jedan stražar, Kroz Topčider nisam smeo: tamo je bilo na radu u državnoj ekonomiji oko dve hiljade zarobljenih Talijana, sa mnogo čuvaravojnika, Udarim levo'preko vinograda, čas idući lepim nasutim stazama, čas preskačući visoke ograde od bodljikave žice, Zatim sidjem, kroz neke baštovane, blizu željezničke pruge i, držeći je uvek na očima a nesilazeći nikad na nju, dodjem pred zoru na Jedan šumovit vis u selu Ripnju,

Zadihan, znojan, i umoran, dalje nisam mogao, Skupim poda se nekoliko rukoveti žita ostalog na strnjici, pokrijem se šinjelom, pod glavu podmetnem torbu, Probudilo me tek sunce, Snopovi rumenih zrakova prodirali su kroz očne kapke, Ukočen noćnom hladnoćom, jedva ustanem, Zapalim one rukoveti žita, skinem košulju, zagrejem je na plamenu i njome dobro istarem celo telo, Oko podne bi mi bolje, te sidjem dole na stanicu. Tada baš dodje voz iz Beograda i ja, bez ikakva oklevanja, uskočim unutra „,,..

Znao sam da u buntovnoj Šumadiji ne sme biti žandarma noću po drumovima, i zato sam išao putem bezbrižno, Posle dva sata zalazio sam u.svoje mirno selo, moj Svetlić, Na istoku je besnela borba izmedju mraka i svetlosti, jutarnje nebo bilo je celo krvavo, kad sam ulazio u svoj zabran prošaran gustom čestom, Bio je razgradjen, a ostavio sam ga zagradjena bodljikavom žicom, Srce je lupalo da iskoči.,,., Dim se lelujao, dole, nad mojom kućom, Čuo sam pozdravni šum oba stara jablana. Medju njima se belucao bunar, koji naskoro zaškripa.... To je bila moja jedina sestra došla po vodu. Suze su same kapale, dok su mi usne šaptale:

— Sejo jedina, mila Deso, tvoj brale je blizu, i ne može sit da te se nagleda,.. Nije te video više od tri godine „,..

Nesluteći ništa, ona se vrati kući, Osetih, da ne smem Još silaziti dole, u selo; treba pripremiti, a ne na prečac iznenaditi majku...

Tesakom nasečem sitnih grančica i napravim od njih meko i lepo ležište, odakle sam posmatrao okolinu, gutajući očima mile predele, Načuljenih očiju, zečevi su skakutali oko mene i čisto zači-

371