Nova Evropa

ређене само по тачкама, а не по целој црти, при чему се морају узети у обзир већ постојеће административне границе и локални економски интереси. Овако се поступа онда када уговор ослони нову државну границу на какву већ постојећу административну границу, која, је можда, своједобно постављена из економских обзира; али се може десити да ти економски разлози више не постоје, услед промењених економеких прилика, па, будући да редактори мировних уговора нису могли предвидети све те детаље, дали су они комисијама. за разграничење пуномоћ, да могу ревидирати такве границе, ако то једна од суседних држава, захтева, због локалних економских интереса. Искључени су притом народносни, верски, и стратешки, обзири. Само што се баш ови обзири могу често скривати под називом »локални економски интереси« тако да је комисијама понекад тешко наћи У овом погледу праву линију.

Али се и иначе јављају при повлачењу границе велике тешкоће. Напомињемо овде, да је, например, комисија за. југословенско-аустријску границу била једна од првих које су почеле радити, те да су се баш при њој имала решити некоја, начелна питања, што је онда постало меродавно и за друге границе. Та су питања често ишла, пред Конференцију Амбасадора у Паризу, што је дакако затезало рад. Овамо спада, например, питање, да ли могу комисије мировним уговором означене природне границе било из којих разлога, и било у којем опсегу мењати Наша делегација, код напред означене комисије, бранила је гледиште да то апсолутно не иде, јер би се тиме ревидирао цео рад који је већ свршен на Мировној Конференцији у Паризу; коначно је и Конференција Амбасадора у Паризу потврдила то гледиште, и тако смо одредили на. северу од Муре (са многопута. спомињаном Апачком Котлином) развође између реке Секаве и Драве као државну границу, док су Аустријанци захтевали много јужнију линију. Исто тако успели смо, након дуге борбе, да северно од Радгоне (Радкерсбург) остане бивша, државна аустро-угарска граница наша граница, дочим су Аустријанци настојали помакнути ту границу у наше Прекомурје. У осталим деловима, где је била у мировном уговору административна међа између два краја означена као граница, те где је била граница повучена. само између тачака у терену (особито западно од Межишке Долине), споразумели смо се, након дуготрајних преговора, у свим детаљима, с Аустријанцима, а целокупна комисија је те наше споразуме потврдила. Јужно од Корушке остала је граница на гребену Караванка, зато што наша влада, услед неповољног резултата, корушког плебисцита, није могла у Паризу успети да се помакне граница. северније. Леп успех имала је наша делегација, код југословенеко-мађарске комисије: предлог ове комисије, да се неколико прекомуреских општина, прикључе Мађарској, није прихваћен ни од Лиге Народа ни од Конференције Амбасадора у Паризу. (У писму којим је предат Мађарској Тријанонски Уговор било је наиме речено, да може Лига Народа, на предлог комисије за разграничење, пријатељским посредовањем упутити суседне државе да св из нацијоналних обзира ивмени линија уговорене границе.) Коначно, комисије за разграничење имају да саставе и предложе интересираним владама на потврду такозване јуридичке протоколе, т.ј. утаначење сервитута, например упорабе воде, или цесте, таквих појединаца, који су због линије границе у својим економским интересима оштећени.

350