Nova Evropa

Разграничење државе,

Након свршетка мировних преговора и уговора, била је једна од нај важнијих задаћа означити нове границе, уколико су биле утврђене на папиру, и на терену. Важан је тај рад несамо ради извршења интернадијоналних уговора, већ и због тога што се нове државе могу сматрати потпуно конституиранима у међународном погледу тек после извршеног разграничења, јер се тек онда може уредити редован промет међу суседним државама. А нарочито је важно то за нас, будући да, је наша држава сасвим нова, и има свугде саме нове границе. Ко овај рад не познаје, сматраће га можда врло једноставним, и мислиће да се он састоји само у том да. се уговорима означене границе пренесу на већу карту а онда на терен, Зато се непоучени људи чуде, како то да разграничење траје тако дуго. Покушаћемо стога, да, у најкраћим цртама, опишемо тај рад, и то на основу властитог искуства и суделовања при југословенској делегацији Интернацијоналне Комисије за разграничење међу нашом државом и Аустријском Републиком. Морамо само одмах да, напоменемо, да. комисије за, разграничавање нису за, све наше границе једнако састављене: некоје су на, подлози уговора, о миру склопљенима, међу свима у Светском Рату ангажованим државама, (например Версајски, Сен-жерменски, Тријанонски, ит, д.) а друге на, основу специјалних уговора између наше државе и суседних држава. (Н. пр. Рапалски Уговор). Док се прве комисије састоје несамо од нашег делегата и делегата, суседне државе, него и делегата не директно заинтересованих велесила. (Велика Британија, Француска, Италија, Јапан), дотле су друге, например комисија, за разграничење с Италијом, састављене само од нашег и суседног, тојест талијанског, делегата, Дакако да, поред делегата има и потребно спомоћно, поглавито техничко, особље.

Рад комисије углавном је двострук: 1) политичко-јуридички, иг)технички. Иако се оба ова дела не даду по времену раздвојити, јер се због економије рада, након политичког утаначења једног дела границе, одмах почиње са техничким израђивањем нечекајући на политичко одређивање и остале границе, ипак ћемо овде, ради лакшег прегледа, прво говорити о политичко-јуридичком а затим о техничком послу при разграничавању. У уговорима, су границе означене било географским појмовима (горе, море, реке, развођа), било по којем другом критерију, например по етнолошком, економском, или саобраћајном стању, Оне прве границе видљиве су у природи, ове друге нису. Могу се границе и само углавном означити географским појмовима, дочим се у детаљу имају узети у обвир еко-

номски и други одношаји. У уговорима, су, понекад, фиксиране само некоје.

тачке (н. пр. горски врхови), по којима има да иде гранична црта а међу овим тачкама сама, прта, није означена и повучена. Кад би се међу овим тачкама повлачила идеална равна линија, долазило би до немогућих ситуадија: пресечене би биле, например, куће, земљишта, и т. д. Тога се ради морала установити компетенција комисија за разграничење, одлучена мировним уговорима (н. пр. у члану 29. Сенжерменског Уговора). Према томе, комисије имају да повлаче и означе на терену границе, описане уговором; даље, треба да утаначе оне делове граница, које су у уговору од-

349