Nova Evropa

ског, кијевског, и јекатеринославског »Борбеног Савоза«, »Жидовског Са веза«, и групе »Радничке Новине«, у целом девет заступника. социјалдемократеких организација. Конгрес је утврдио име странке, фиксирао стајалиште странке према нацијоналном питању, решио део низ организацијоних питања, и изабрао је Централни Комитет (ЦК), коме је поверен састав манифеста руске социјалдемократске партије. Тај први партајски конгроос довршио је револуцијонарну делатност ранијих деценија у духу марксизма, коме се већ одавна, почела. била приклањати револудцијонарна интелигонција. Али организација коју је тај први конгрес створио није дуго трајала: 10.—11. Maja 1998 затворело је више социјалдемократских организација, 8. сви делегати конгреса, као и сви чланови изабраног ЦК, били су ухапшепи. Први конгрес дакле није створио чврст сверуски савез, нити сталан партајски центар. Брза ликвидација свега што је на првом конгресу урађено открила је много унутарњих грешака у организацији, од којих је страдао социјалдемократски покрет деведесетих година. Такова једна унутарња грешка, коју је требало у интересу пролетерске партије што пре уклонити, био је и »економизам«, једна посебна, струја унутар социјалдемокрације при крају деведесетих година: присталице овог правца порицали су потребу борбе са деспотизмом, као актуалног задатка. радничког покрета, и тврдили су, да пред руског радника треба ради недостатка самосвести поставити само оне задатке који се тичу дневних економских потреба; њима се пије била чинила потребном никаква јединствена централизована политичка организација, нити уопште какова пролетерска. организација.

У борби против »економиста« играла је велику улогу група »Некра« на, челу са Љењином (основана, 1900), која. је и иначе при оснивању партије била од великог утицаја. Сарадници редакције били су чланови групе »Ослобођење рада«, а неки и чланови петроградског »Борбеног савеза« под вођством ЈЉењиновим. »Искра« је сматрала својим задатком прикупљање свих револуцијонарних социјалдемократеких снага. = Поред »Искрес« имала је знатног удела при образовању социјалдемократске партије, и при спремању другог партајског конгреса, група, »Вора«, чији је први број изашао 1901, а која је нарочито настојала да очисти марксистичку теорију од сваког либерализма, и опортунистичких натруха. За такав су посао раднички покрети иза године 1900 спремили нарочито повољан терен: године 1900 до 1902 истицале су се својим тешким индустријским кризама, које су опзт од своје стране биле поводом за ојачање гибања. међу масама; штрајкови тога, времена. носе на, себи биљег политички, а радничке су масе излазиле на улицу под црвеним заставама и биле решене да борбу против царизма, победоносно приведу крају. Под таким је приликама, »Искра« доскора имала. позитивних ревултата, те је задобијала премоћ у социјалдемократским оргапизадијама, а подједно је спремала што је потребно за други партајски конгрес. S

Године 1908 сазван је, у HHOBOMCOBYy (с почетка у Бриселу, а доцније У Лондону), Други Конгрес руске Социјалдемократеке Радничке Партије, на коме су увели учешћа, 43 делегата с одлучним, и 14 са саветодавним гласом. Конгрес је израдио програм, и саставио статуте партије. То је био одлучни кораж у организовању комунистичке партије У Русији. Социјална демокрадија била је завршетак дугогодишњег револуцијонарног рада и дугих борба у масама од друге половице седамдесетих година па даље, али У

390