Nova Evropa

осјећај, и то долази поглавито отуд што се њима не вјерује. У приватном животу, у страначком, партијском раду, у одржавању дисциплине, у опхођењу у друштву, ријечју свугдје, за сваки преступ, кажњавају се они не као људи, партијски или разномишљеници, већ као Мује, Турци. Нека исту погрјешку почине двојица по вјери различити, муслиман и кршћанин, муслиманину ће се замјерити као Турчину а другог ће се испричати као човјека! И како се поступа у међусобном саобраћају, тако се држање заузима, и колективно. Треба, се ослободити предрасуда и страсти, и неподлијегати тамним странама срца, треба успоставити искрен и отворен однос међу браћом, па ће се много тога измијенити. Погријешака, има на, обадвије стране, — ту и тамо осјећај прошлости предоминира, као и религијозни моменат; али то су све наши заједнички недостаци, празнине несолидног нашег развоја. И Срби и Хрвати и Словенци треба да знају, да су муслимани њихова рођена браћа; али несамо да. то знају већ да то и осјећају. Тај ће осјећај бити награђен, и њиме ће се окористити цијели наш општи друштвено-народни живот. ОЗабачени, презрени, и отуђени, трећи брат нека осјети чар и милину топлине братског загрљаја, и нека се узнесе у том новом положају једнакслравног и правог брата. Сигурно је да то једино наши муслимани желе, јер св тиме у сваком погледу побољшава њихов положај, и на мјесто затегнутости и претварања. ступа одређен и искрен одношај. За, тај посао треба љубави и добре воље; он је одгојне нарави. Нека, би наш циљ у погледу наших муслимана био, да они потпуно постану једнакоправна, браћа, нека они то осјете и дознаду, па ћемо доживјети најприроднију посљедицу — да ће нестат између нас туђења и изолираља.

С. Љубунчић,

Балкански народи мухамеданске вере,

Ислам се међу покореним балканским хришћанским народима јавио врло рано. Неки су примили ислам да би сачували своју ранију власт и своја имања, (властела), други да, би имали сва права, која имају Турци т. ј. да би, као повлашћени сталеж, могли живети од пљачке (Арбанаси), а трећи да би се сачували од турских и арбанашких пљачкања, насиља, и данка, у крви. Арбанаси су пали под турску власт у другој половини ХУ века. Ускоро су затим примили ислам: најпре властела, због власти и имаља, затим други да би могли уживати право повлашћеног сталежа, а многи су насилно помухамедањени, Ипак су сачували све остале своје особине; осим вере, није било ничега, заједничкога између помухамедањених Арбанаса и Турака. Помухамеданивши се постали су повлашћен сталеж, а остале Хришћане, па и своје хришћанске саплеменике, сматрали су за бесправну рају.

Стога, је за нас од великога, значаја помухамедањивање Арбанаса. Јер Арбанаси, изједначивши се у правима са Турцима, били су опаснији по српски елеменат но и сами Турци. Све до ХМ] века живели су у својим старим границама. Али од ХМ] века почели су продирати у чисто српске крајеве које су од овога времена Срби почели напуштатп и мигрирати даље према, северу. Ширење Арбанаса у српске крајеве било

447