Nova Evropa

_универзалних и вечних. Јер заиста, у извесном је погледу религија. Исусова. једна религија дефинитивна. Продукат потпуно епонтана душевног покрета, у своме зачетку већ тотално ослобођено сваког окова догматичности, три стотине година у борби за слободу савести, Хришћанство, покрај свих незгода што су после дошле, још и сада бере плодове свога дивнога постанка. Да се Хришћанство обнови, треба се само вратити евакЂељу. Царство Божје, како га ми данас схватамо, много се разликује од натприродне појаве коју су се први хришћавн надали видети да сине у облацима, Али осећај који је Исус унео у свет, то је тај наш осећај. Његов савршени идеализам највише је правило живота, чистоте, н врлине. Он је отворио небеса чистих душа, где се налази све оно што се на земљи узалуд тражи: потпуну племенитост деце Божје, неокрњену чистоту, најачу удаљеност од прљавштина светских, и најпосле слободу, коју постојеће друштво некључује као немогућност, а која само у краљевству мисли има целу своју пуноћу. Још E сада, је Исус велики учитељ свију оних који се повлаче у тај идеални рај. Он беше први који је прогласио власт духа. Он беше први који је казао, и делима показао: »моје царство није од овога света«. Оснутак истинске религије, то је његово право дело. А после њега је преостало да се оно даље развија и да цвета.

Тако је »Христијанство« постало синонимом »религије«. Све штогод се буде збило, ван ове велике и добре традиције хришћанске, биће јалово. Исус је основао религију у човечанству, као што је Сократ у њему основао филозофију, као што је Аристотел у њему основао науку. Било је фило-

_ зофије и пре Сократа, и било је науке и пре Аристотела. Иза. Сократа, и иза

Аристотела, су и филозофија и наука учиниле огромне напретке; али је све то саздано на темељу који су они поставили, Тако је и религијозна. мисао, пре Исуса, преживела много преврата; после Исуса је она задобила велике тековине. Међутим, нити се одмакла, нити ће се одмаћи, од онога битнога и главнога што је створно Исус: он је за сва времена утврдио начин, каква треба да буде права и чиста вера. Религија Исусова није ограничена. Црква, је имала своје епохе и своје фазе, н она се зазидала у символе који јесу, или који ће бити, пролазни и повремени; Исус је основао религију апсолутну, неискључујући ништа, неограђујући се ни од чега, овим осећања. Његови символи нису спутани у догме, — то су слике способне за тумачења вечна и бескрајна. Залуд ће се у еванђељу тражити неко теолошко излагање. Сва су исповедања вере само додоле идеје Исусове, исто као што је сколастика у Средњем Веку, прогласивши Apuстотела јединственим учитељем савршене науке, нагрдила саму Аристотелову мисао. Када би Аристотел присуствовао свађама те школе, он би се одрекао те танке доктрине, он би са напредном науком ишао противу рутине, под његовим ауторитетом скривене, — он би повлађивао својим противницима. Када би тако Исус данас дошао међу нас, он би за своје ученике узео оне који раде на томе да наставе његово дело, а одбацио би оне који све хоће да укалупе у неколико фраза катекивма. Вечна је слава свију великана у томе, да су поставили први и темељни камен. Могуће је да данас у »физици«, и у » метеорологији«, модерног доба нема нигде ни једне речице дела Аристотелова, да носи ту титулу, — ипак остаје Аристотел творцем природних наука. Макако и маколико се транеформисала догма, У религији ће Исус остати створитељем осећања чистога, и од Беседе на.

FOO