Nova Evropa

i razbiti se, i saznaćeš tada jesi li zaista sin Božji, i dokazaćeš tada kolika je vera Tvoja u oca Tvoga«. No Ti, saslušavši, odbio si predlog, nisi se podao iskušenju, i nisi skočio dole, Ah, dabogme, poneo si se ponosno i silno kao Bog; no da li su i ljudi, to nemoćno pleme buntovnika, da li su i oni bogovi? O, dobro si Ti znao onda da bi odmah, čim bi učinio Jedan korak, čim bi se maknuo samo da skočiš, doveo Gospoda u iskušenje, 1 izgubio svu veru svoju u Njega, i razmrskao se na onoj zemlji koju si došao da spaseš; a mudri duh koji Te je iskušavao obradovao bi se, Ali pitam Te ponovo, zar je mnoSo takovih kakav si 117 1 zar si zaista i za jedan časak mogao poverovati da će i ljudi moći odoleti sličnom iskušenju? I zar je priroda čovečja tako stvorena da će odbaciti čado, i da će u takim strašnim časovima života, u časovima osnovnih, najstrašnijih, i najmučnijih duševnih borbi svojih, izići na kraj jedino slobodnom odlukom srca svoga? O, znao si Ti, da će se Tvoj podvig sačuvati u knjigama, i da će dospeti u najdalja vremena i do poslednje granice zemlje, pa si se ponadao, da će idući za Tobom čovek ostati uz Boža, i da neće više tražiti čuda, Ali nisi znao da će čovek, kako se odrekne čuda, odreći se i Boga, jer čovek ne traži toliko Boga koliko čuda. I zato što čovek nema snage da bez čuda živi, stvoriće on sam sebi nova čudesa, svoja vlastita, pokloniće se vradžbini i bapskim činima, pa ma po sto puta bio buntovnikom, jeretikom, i bezbožnikom, Kada su Ti vikali, rugali Ti se, i podsmevali: »Sidji s krsta pa ćemo verovati da si sin Božji«, — Ti nisi sišao s krsta, A zato nisi sišao, Jer ni tada nisi hteo da pokoriš čoveka čudom nego si željan bio slobodne vere a ne vere iz čuda izašle, Željan si bio slobodne ljubavi a ne ropskoga ushićenja nevoljnika pred silom, koja ба je jednom za svagda zastrašila. Ali i tada si sudio o ljudima suviše visoko, jer kažem Ti, oni su robovi mada su stvoreni buntovnici, Pogledaj samo unaokolo pa rasudi sam: već je prošlo petnajst vekova, a podji i vidi, koga si uzdigao k sebi? Kunem Ti se evo, da je čovek stvoren slabijim i nižim nego što si Ti o njemu mislio, Zar može dakle on da ispuni ono što si ispunio Ti? Uvažavajući ga toliko, činio si kao da više nemaš prema njemu milosti, jer si zahtevao od njega i suviše mno8o, — jer gde je taj koji bi ga više ljubio od samoga sebe! Da si ба manje uvažavao manje bi i zahtevao od njega, a to bi već bliže bilo ljubavi, jer bi mu manji i lakši bio teret. Slab je on i podao, Šta vredi to što se on sada na sve strane buni protivu naše vlasti, i što se ponosi time što se buni? Ta to je sujeta deteta ili djačeta, To su mala deca koja su se pobunila u razredu i isterala učitelja, Ali će doći kraj zanosu te dečurlije, i to će ih skupo stati, Porušiće hramove i zemlju će krvlju zaliti, Pa će glupa derlad uvideti najposle, da su oni iako buntovnici ipak buntovnici bez snage, koji svoju rodjenu bunu ne mogu da izdrže. Obliveni glupim svojim suzama, oni će priznati, da im se onaj koji ih je stvorio buntovnicima besumnje hteo potsmenuti, Govoriće to u očajanju, i njihove će reči huliti na Boga; pa će zbog toga biti još nesrećniji, jer priroda čovečja ne podnosi hulenja, i na kraju krajeva se uvek sama sebi zato osveti, Dakle, preostaje u čoveku nemir, zabuna, i nesreća, — to je sudba ljudi nakon svega onočža što si Ti pretrpeo za: nji–hovu slobodu. Tvoj veliki prorok govori, u prividjanju i slikama, da

561